ПОСЉЕДЊА ДРАМА МЕТАФИЗИКЕ: НИЧЕ
Кључне речи:
Нихилизам, субјект, Бивствовање, воља, живот, метафизика, философирање, умјетност, перспективизам, натчовјекСажетак
Три собом условљена питања, oвим текстом артикулисана изличне равни и референтног призивања Хајдегерове и Јунгове интерпретације Ничеа, разабиру поријекло разумијевања искуства Ничеова философирања: Ко је Ничеов Заратустра? Какав је статус метафизике, умјетности и воље за моћ у односу на живот? Шта значе Ничеове ријечи „Бог је мртав“? Акцентира се значај личног у философирању, појаве првог лица, а онда и стила, као битних аспеката интуитивног метода философирања. Опозивање онтолошке неутрализације и научне објективизације свијета тиме, посљедично, отвара могућност распознавања у философирању конституисане приповједачке структуре субјекта. Pathos субјекта, његово признавање у вољи за моћ као принципу превредновања доминантних вриједности, физиологија умјетности у никад идиферентној перспективи проживљаваног искуства користи и штете метафизике по живот, интензивирају судбину западне метафизике у њеној посљедњој драми: Ниче!
Референце
2. Ниче, Ф. Весела наука, Графос, Београд, 1984.
3. Ниче, Ф. С оне стране добра и зла – Генеалогија морала, СКЗ , Београд, 1993.
4. Ниче, Ф. Воља за моћ, Дерета, Београд, 1991.
5. Ниче, Ф. Тако је говорио Заратустра, БИГЗ , Београд, 1992.
6. Ниче, Ф. Сумрак идола, Графос, Београд, 1977.
7. Ниче, Ф. О користи и штети историје за живот, Графос, Београд, 1986.
8. Ниче, Ф. Рођење трагедије, БИГЗ , Београд, 1983.
9. Хајдегер, М. Шумски путеви, „Ничеове речи ‘Бог је мртав’“, Плато, Београд, 2000.
10. Heidegger, M. Nietzsche, vol.1-4., New York, Harper & Row, 1982.
11. Jung, K. G. Seminar on Nietzsche’s Zarathustra, Princeton Uni. Press, New Jersey, 1998.
12. Jaspers, K. Nietzsche: An Introduction to the Understanding of His Philosophical Activity, Hopkins Uni. Press, 1997.
