ГОГОЉЕВЕ МРТВЕ ДУШЕ
СМЕХОВНА ПРОТОТРАНСГРЕСИЈА РЕАЛИЗМА
Кључне речи:
Николај Гогољ, Мртве душе, смех, комика, реализам, прототрансгресија реализма, реализовано поређење, ослобођено поређењеСажетак
У тексту аутор предлаже да се роман Мртве душе Николаја Гогоља треба сматрати смеховном прототрансгресијом реализма, а не правоверно реалистичким делом. Да би се потврдила та теза, у другом делу текста испитује се како би се могли теоретизовати неки Гогољеви ‘ирационални’ комички поступци, понајвише ослобођена поређења која у великој мери доприносе утиску о ауторском подсмеху правоверној репрезентацији у Мртвим душама.
Референце
Ауербах 1968: Е. Ауербах, Мимезис: Приказивање стварности у западној књижевности, Београд: Нолит, превео Милан Табаковић.
Бахтин 1978: М. Бахтин, Стваралаштво Франсоа Раблеа и народна култура средњега века и ренесансе, Београд: Нолит, превели Иван Шоп и Тихомир Вучковић.
Бјели 1996: А. Белый, Мастерство Гоголя, Москва: МАЛП.
Бергсон 2004: А. Бергсон, О смеху, Нови Сад: Vegamedia, превео Срећко Џамоња.
Богдановић 1957: Фантастика и реализам у Гогољевим делима, Београд: Дело, 2, 372–384.
Гогољ 1956: Н. Гоголь, Мертвые души, Москва: Государственное издавательство художественной литературы.
Гогољ 2004: Н. Гогољ, Мртве душе, Београд: Политика/Народна књига, 2004, превели Милован и Станка Ђ. Глишић.
Гогољ 2008: Н. Гогољ, Мртве душе, Београд: Paideia, превели Радован и Мира Лалић.
Голенишчев-Кутузов 1937: И. Голенишчев-Кутузов, Из нове руске књижевности, Београд: СКЗ.
Мустеданагић 2002: Л. Мустеданагић, Гротескни бревијар Борислава Пекића, Нови Сад: Stylos.
Набоков 2006: В. Набоков, Есеји, Београд: ННК Интернационал, превела Маја Врачаревић.
Недељковић 1973: Д. Недељковић, Универзалне поруке руске књижевности, Нови Сад: Матица српска.
Перишић 2012: И. Перишић, Увод у теорије смеха: Кратак преглед теорија смеха од Платона до Пропа, Београд: Службени гласник.
Слонимски 1923: А. Л. Слонимский, Техника комического у Гоголя, Петроград.
Фангер 1995: Д. Фангер, Гогољ – Реализам, романтизам и гротеска, Београд: Реч, 10, 100–104, превела Брана Миладинов.
Флакер 1965: A. Flaker, Ruski klasici XIX stoljeća, Zagreb: Školska knjiga.
Халет 1971: R. W. Hallet, The Laughter of Gogol, Russian Review, 4,373–384.
Шкловски 1992: В. Шкловски, Николај Васиљевич Гогољ, Београд: Трећи програм, 92–95, 261–339, превела Милица Николић.
Штанцл 1987: Ф. К. Штанцл, Типичне форме романа, Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада, превела Дринка Гојковић.
