ПОЕТИКА ОТКЛОНА: Шарл Перо и браћа Грим – почеци уметничке бајке
Кључне речи:
уметничка бајка, народна бајка, тема, мотив, браћа Грим, Шарл ПероСажетак
Од почетака записивања, бајка почиње да губи елементе усменог дела и поприма понеку одлику потеклу од приређивача. Тако је од првих значајнијих записа бајке, од Шарла Пероа и браће Грим. Пероове бајке садрже три равни: фолклорну, класицистичку и рефлексивну. Прву раван заступа најстарији фолклорни светоназор, што се посебно односи на бруталне мотиве. У другом је слоју Перо типични представник свог времена. Осим на равни тема и мотива, његово се време огледа и у иронијској компоненти, упућеној донекле и актуелном систему, а њој се придружују хумор, моралистички и рационални акценти. На трећој равни, аутор причу гради више од магинативног преображаја стварности него од бајковите чудесности. Кад не преузима мотиве и поступке из фолклора, писац има мало елемената чудесног. Реалитет је тај који има преображајну силину, фантастички потенцијал. Отворена поука о вредности духовне лепоте, проткана суптилном иронијом, особени је ауторски став у односу на традиционални модел света овог жанра. Колико због њега, толико и због виђења реалности као окретачког импулса тог света, о Пероу се и може говорити као о зачетнику или претечи уметничке бајке. Браћа Грим су сакупљала немачке народне приче свих усмених прозних жанрова. Браћа Грим не морализују као Шарл Перо, већ је идеја њихових прича иманентна делу. Изостанак морализаторске завршнице отвара ове приче за различита тумачења. Компиловање елемената различитих жанрова и симболике из различитих идејних сфера можда је и најзанимљивији моменат Гримових прича. Оне не нуде готова решења, већ сугеришу различитост садржаја и различитост облика живота. И у тој отворености, уместо окошталих образаца, одражавју свет у настајању, свет у комешању и превирању, али ипак остају на традиционалној линији усмене књижевности, која настоји да обликује идеалну потенцију бића.
Референце
– Браћа Грим, Приче, с њемачког превео Виктор Краљ, Загреб, 1981, .
– Ново Вуковић, Увод у књижевност за дјецу и омладину, Никшић, 1989.
– Радмила Пешић – Нада Милошевић- Ђорђевић, Народна књижевност, Београд, 1997.
– Стана Смиљковић, Ауторска бајка, Врање, 1999. – Милан Црнковић, Дјечја књижевност, Загреб, 1984.