УПОТРЕБА ЈЕЗИЧКИХ СРЕДСТАВА У РЕКЛАМНОМ ДИСКУРСУ
ПРИКАЗ ИЗ УГЛА ТЕОРИЈЕ ГОВОРНИХ ЧИНОВА И КРИТИЧКЕ АНАЛИЗЕ ДИСКУРСА
Кључне речи:
језичка средства, говорни чинови, илокутивна снага, критичка анализа дискурса, рекламни дискурсСажетак
Основна тема овог рада јесте да прикаже инвентар дискурзних, синтактичких и лексичких средстава на основу којих се могу систематизовати типични илокутивни искази у реклaмама. Предмет овог истраживања чини рекламни дискурс који је анализиран из прагматичке перспективе језика, односно са аспекта говорних чинова и критичке анализе дискурса. За сврху овог рада одабран је корпус реклама које су биле актуелне у периоду октобра и новембра 2014. године на телевизији, у недељим часописима Блиц жена и Storyи месечном часопису лепота и здравље. Ова анализа је рађена тако што су превасходно прикупљени изрази груписани у поделе према илокутивној снази коју обављају у оквиру теорије говорних чинова, а затим су критички анализирана језичка средства према комуникативној функцији. Циљ анализе рекламног дискурса у овом раду јесте да се опишу и интегришу језичка реторичка средства којима се креатори реклама служе како би завели потенцијалне потрошаче. На основу анализе утврђено је каква је илокутивна снага језичких исказа и каква језичка средства доминирају у таквој говорној стратегији. Критичким приступом дискурсу показано је на који начин су језичка средства у служби прикривене персуазивности.
Референце
Bugarski 1995: R. Bugarski, Uvod u opštu lingvistiku, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Ferklo 1995: N. Fairclough, Critical Discourse Analysis the Critical Study of Language, New York: Longman.
Gotli 2000: A. Goatly, Critical Reading and Writing, London: Routlegde.
Janković Popović 2012: K. Janković Popović, Modifikatori i Modifikacija značenja u novinskim tekstovima. Prilozi proučavanju jezika, 43, 169‒192, <http://epub.digitalnabiblioteka.tk/index.php/ppj/article/view/247/257> (15. 11. 2014).
Kruz 2000: D. A. Cruse, Meaning in Language: An Introduction to Semantics and Pragmatics, Oxford: OUP.
Lakić 2010: I. Lakić, Analiza medijskog diskursa o ratu. U Vera Vasić (ur.): Diskurs i diskursi, Zbornik u čast Svenke Savić, 269‒282.
Ostin 1962: J. L. Austin, How to Do Things with Words, Oxford: Calderon Press.
Rajić 2012: J. Rajić, Pragmatika reklamnog diskursa. Jezik i društvo, filološka istraživanja danas, Beograd, Vol 1, 185‒194.
Ristić 2009: S. Ristić, Modifikacija značenja i leksički modifikatori u srpskom jeziku, Beograd: Institut za srpski jezik SANU.
Serl 1965: J. Searle, What is a Speech Act? Black, M. (eds.) Philosophy in America. Ithaca, New York: Cornell University Press.
------ 1991: Dž. Serl, Govorni činovi, Beograd: Nolit.
Stabs 1997: M. Stubbs, Worf’s children: Critical comments on CritiAcal Discourse Analysis (CDA). Ann Ryan & Alison Wray (eds): Evolving Models of Language, Clevedon: Multilingual Matters.
Stević 2007: S. Stević, Govorni činovi. Filološki pregled, XXXIV (1), Beograd: Filološki fakultet, str. 31‒60.
Tomić 2003: Z. Tomić, Komunikologija, Beograd: Čigoja štampa.
