ЖЕЉА ЗА ПИСАЊЕМ: УМЕТНОСТ КАО ПОЉЕ УПИСА У КОНТЕКСТУ ИСТРАЖИВАЊА ПОТЕНЦИЈАЛА ХИБРИДНОГ И ЖЕНСКОГ ПИСМА
Кључне речи:
жеља, писмо, писање, уметност, аутор/ка, хибридно писмо, женско писмоСажетак
Радећи у доменима теорије текста, студија рода, феминизама и теоријско-психоаналитичких платформи, текст „Жеља за писањем: уметност као поље уписа у контексту истраживања потенцијала хибридног и женског писма” отвара неколико проблема: питање жеље као градивног елемента и ефекта писма; затим питање поља уметности као поља отвореног не само упису дијалога које стваралачки субјективитет изводи у односу на контекст уметности, већ и уметности као поља које изазива, омогућава и уводи ресигнификациони потенцијал у писмо/језик, што нарочито покрећу хибридно и женско писмо; напослетку, текст отвара питање специфичног писма ауторке, као и питање могућности истраживања проактивног потенцијала женског писма чији се упис усмерава ка алтерацији, омекшавању, измештању и субверзији тврдих, фалогоцентричних система писања.
Референце
Bart 1997: R. Barthes, The Death of the Author, u: Stephen Heath (red.), Image-MusicText, London: Fontana Press, 142-148.
Bart 1998: R. Barthes, The Pleasure of the Text, New York: Hill and Wang.
Brej 2004: A. Bray, Hélène Cixous – Writing and Sexual Difference, New York: Palgrave Macmillan.
Frojd 2000a: S. Freud, Five Lectures on Psychoanalysis (1910), Freud – Complete Works, El Paso: Ivan Smith, 2195-2239.
Frojd 2000b: S. Freud, The Claims of Psycho-analysis to Scientific Interest (1913), Freud – Complete Works, El Paso: Ivan Smith, 2800-2826.
Frojd 2000c: S. Freud, Some Psychical Consequences of the Anatomical Distinction Between the Sexes (1925), Freud – Complete Works, Freud – Complete Works, El Paso: Ivan Smith, 4144-4156.
Gros 1990: E. Grosz, Jacques Lacan – a Feminist Introduction, London: Routledge, 1990.
Gros 1994: E. Grosz, Volatile Bodies: Toward a Corporeal Feminism, Bloomington: Indiana University Press.
Homer 2005: S. Homer, Jacques Lacan, London: Routledge, 2005.
Kivima 2009: K. Kivimaa, Private Bodies or Politicized Gestures? Female Nude Imagery in Soviet Art, Gender Check – Femininity and Masculinity in the Art of Eastern Europe, Cologne: Museum Moderner Kunst Ludwig Wien, 114-119.
Kopdžek 1990: J. Copjec, The Ortopsychic Subject: Film Theory and the Reception of Lacan, October, 49, Cambridge: The MIT Press, 53-71.
Kristeva 1980: J. Kristeva, How Does One Speak to Literature, u: Leon S. Roudiez, Desire in Language – A Semiotic Approach to Literature and Art by Julia Kristeva, New York: Columbia University Press, 92-123.
Kristeva 1981: J. Kristeva, Women’s Time, Signs, Journal of Women in Culture and Society, 7/1, Chicago: The University of Chicago Press, 13-35.
Kristeva 1984: J. Kristeva, Revolution in Poetic Language, New York: Columbia University Press.
Majers 1992: D. T. Meyers, The Subversion of Women’s Agency in Psychoanalytic
Feminism: Chodorow, Flax, Kristeva, u: Nancy Fraser, Sandra Lee Bartky, Revaluing French Feminism – Critical Essays on Difference, Agency, and Culture, Bloomington:
Indiana University Press, 136-161.
Molsvort 2010: H. Molesworth, How to Install Art as a Feminist, u: Cornelia Butler, Alexandra Schwartz, Modern Women – Women Artists at the Museum of Modern Art, New York: The Museum of Modern Art, 499-513.
Malvi 1975: L. Mulvey, Visual Pleasure and the Narrative Cinema, Screen 16.3, 1975, 6-18.
Nikolčina 2000: M. Nikolčina, Igre stranaca – Julija Kristeva u utopijskoj perspektivi, R. E. Č. – Časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja, 59/5, Beograd: Radio B92, 109-119.
Nohlin 1988: L. Nochlin, Linda, Why Have There Been No Great Women Artists? Women, Art, and Power – and Other Essays, New York: Harper & Row Publishers, 145-178.
Šuvaković 2006: M. Šuvaković, Studije slučaja – diskurzivna analiza izvođenja identiteta u umetničkim praksama, Pančevo: Mali Nemo
