МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ У СВЕТЛУ ИСТРАЖИВАЊА МАЛИШЕ СТАНОЈЕВИЋА

Аутори

  • Славица Гароња Радованац Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Кључне речи:

Милица Јанковић, жена и књижевност, опус, методологија, жанрови, теме, структура, стил, библиографија

Сажетак

О Милици Јанковић (Пожаревац, 23. 11. 1881 – Нишка бања, 27. 7. 1939) значајној књижевници пре Првог светског рата (једна од свега пет књижевница унета у Скерлићеву Историју српске књижевности), са респектибилним опусом између два светска рата, готово потпуно палој у заборав у другој половини 20. века, Малиша Станојевић је написао и одбранио магистарски рад на Филолошком факултету 1977. године, под менторством проф. др Милоша И. Бандића. Обавивши обимна истраживања, Малиша Станојевић је сачинио узориту монографију, антиципирајући неколико деценија раније, не само нагло нарастао интерeс за женске студије крајем 20. и почетком 21. века, како у оквиру светске, тако и савремене српске књижевне науке, него пружајући савременом методологијом изучавања и потпуно ново читање опуса ове неправедно запостављене и до сада мало изучаване књижевнице. Овај текст треба да буде и мали апел да се студија о Милици Јанковић, из пера Малише Станојевића, објави као важан допринос изучавању њеног дела, али и превреднује, односно објективно одреди њено место у историји српске књижевности, и не само оне коју су писале жене.

Референце

Velmar-Janković 2012: S. Velmar-Janković, Bezdane svetlosti: o književnom delu Svetlane Velmar-Janković, ur. M. Pantić. Beograd: Biblioteka grada Beograda.

Gavrilović 2012: D. Gavrilović, Valorizacija razlika: zbornik radova o Dragi Gavrilović (1854-1917), ur. S. Tomić. Beograd: Altera.

Garonja Radovanac 2010: S. Garonja-Radovanac, Žena u srpskoj književnosti. Novi Sad: Dnevnik.

Deretić 1983: J. Deretić, Istorija srpske književnosti, Beograd: Nolit.

Dimitrijević 2004: J. Dimitrijević: život i rad. Niš: Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu.

Đuričić 2013: A. Đuričić, „More kao metafora apsolutne sreće” u: Gracije pera i drugi eseji, Beograd: Signature.

Žene: rod identitet književnost 2011: „Жене: род, идентитет, књижевност”, Зборник радова са V међународног научног скупа на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (29 - 30. 10. 2010), Крагујевац, 2011. (orig). Zbornik radova sa V međunarodnog skupa na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, Kragujevac 2011.

Јanković 2012: M. Janković, Mutna i krvava, pogovor Jovana Reba, Beograd, Službeni glasnik.

Koch 2012: M. Koch, Kada sazrimo kao kultura, prevod s poljskog Jelena Jović, Beograd: Službeni glasnik.

Kučera 1910: E. Kučera, L. Mijušković, Savremenik, Zagreb, бр. 10, 730-735.

Мarković 2007: Trenuci Danice Marković, ur. S. Peković. Beograd-Čačak: Institut za književnost – Biblioteka „V. Petković Dis”.

Оlujić 2009: G. Olujić, Buntovnici i sanjari: književno delo Grozdane Olujić, ur. A. Jovanović, P. Pijanović, Z. Opačić. Beograd: Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Skerlić 1913: J. Skerlić, „Dve ženske knjige”, Srpski književni glasnik, Beograd, knj. 31, 379-391.

Skerlić 1914: J. Skerlić, Istorija nove srpske književnosti, Beograd: Prosveta.

Stanojević 1977: M. Stanojević, „Teme i struktura narativne proze Milice Janković”, Beograd: Filološki fakultet.

Ćosić 2012: B. Ćosić, Deset pisaca – deset razgovora, prir. Jovan Pejčić, Beograd: Službeni glasnik.

Udovički 1985: K. Udovički: „Neobjavljeni tekst razgovora Branimira Ćosića sa Milicom Janković”, u: Agon Stvaraoca, Novi Sad: Matica srpska.

Hawkesworth 2000 : C. Hawkesworth, Voices in the Shadows: Women and Verbal Art in Serbia and Bosnia, Budapest: Central European University Press.

Džadžić 1987: P. Džadžić, „Velibor Gligorić ili „Identifikacija sa agresorom”, u: Homo balcanicus, homo heroicus, Beograd: BIGZ

Downloads

Објављено

30.06.2015

Како цитирати

Гароња Радованац, С. (2015). МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ У СВЕТЛУ ИСТРАЖИВАЊА МАЛИШЕ СТАНОЈЕВИЋА. Наслеђе, 12(30), 9–22. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/639