НЕУСПЕХ РИТУАЛНО-МИТСКОГ ОБРЕДА ИНИЦИЈАЦИЈЕ У ДРАМИ ЕДВАРДА ОЛБИЈА КОЗА ИЛИ, КО ЈЕ СИЛВИЈА? (ПРИЛОЗИ ЗА ЈЕДНУ ДЕФИНИЦИЈУ ТРАГЕДИЈЕ)

Аутори

  • Тијана Матовић Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Кључне речи:

Едвард Олби, трагедија, ритуал, мит, обред прелаза, иницијација, лиминално, пародија, постмодернизам, pharmakos

Сажетак

Овај рад за предмет анализе узима провокативну драму америчког драмског писца Едварда Олбија Коза или, ко је Силвија? (Прилози за једну дефиницију трагедије) (2002), са циљем да испита односе које путем ње Олби успоставља са традиционалним наслеђем трагичког жанра. У митопоетском кључу, ослањајући се превасходно на концепцију ритуала прелаза коју је уобличио Виктор Тарнер, Коза се проматра као потенцијална реинтерпретација ритуално-митског обреда иницијације са освртима на теорију мономита Џозефа Кембела. Користећи увиде Линде Хачн у пародију као постмодернистичку технику улажења у окршај са позитивистичко-хуманистичком заоставштином књижевности, указује се и на Олбијево поигравање са традицијом и језиком путем метатеатралности, метатекстуалности, интертекстуалности, пастиша, и иронизованог дискурса. У оквирима наведене интерпретације, главни протагониста Козе, Мартин, указује се као трагички лик заробљен у лиминалној (средишњој) фази иницијацијског обреда, из које не може изаћи будући да је ре-интеграција у савремено друштво оптерећено идеологијама које партикуларизују човеково јединство са светом непожељна. Олби заиста пружа једну нову дефиницију трагедије својом драмом Коза, указавши на неуспех pharmakos-а, односно жртвене животиње која се уопштава на ниво трагичког протагонисте, да данас изазове катарзу на сцени – она се преноси у публику, која са нелагодом напушта позориште. Као и у његовом целокупном опусу, Олбија и у овој драми интересује првенствено тема љубави, како њен опстанак у савременом добу, тако и њена многострука обличја и трансформативни потенцијал у човековом животу. Проблематизујући табу, он нас суочава са нама сâмима у жељи да подстакне почетак самоспознаје и осећање интегралне повезаности једних са другима, да пробуди везу са прошлошћу коју смо жртвовали боговима савремене цивилизације.

Референце

Albee 2003: E. Albee, The Goat or, Who is Sylvia? (Notes Toward a Definition of Tragedy), New York: Dramatists Play Service Inc.

Albee 2005: E. Albee, Stretching My Mind, New York: Carroll & Graf Publishers.

Altiser 2008: L. Altiser, Ideologija i državni ideološki aparati, u: J. Đorđević (ur.), Studije kulture (zbornik), Beograd: Službeni glasnik, 143-147.

Campbell 2004: J. Campbell, The Hero With a Thousand Faces, Princeton and Oxford: Princeton University Press.

Eagleton 2009: T. Eagleton, Sweet Violence: The Idea of the Tragic, Oxford: Blackwell Publishing.

Fraj 1991: N. Fraj, Mit i struktura, Sarajevo: Svjetlost.

Fraj 2007: N. Fraj, Anatomija kritike: četiri eseja, Novi Sad: Orpheus; Beograd: Nolit.

Gainor 2005: J. E. Gainor, Albee‘s The Goat, in: S. Bottoms (ed.), The Cambridge Companion to Edward Albee, Cambridge: Cambridge University Press, 199-216.

Hačion 1996: L. Hačion, Poetika postmodernizma: istorija, teorija, fikcija, Novi Sad: Svetovi.

Kuhn 2004: J. Kuhn, Getting Albee‘s Goat: ‘Notes Toward a Definition of Tragedy‘, American Drama, 13 (2), 1-32.

Matović 2013: T. Matović, Tragedija kao inicijator društvene reforme u drami Edvarda Olbija Koza ili, ko je Silvija (Prilozi za definiciju tragedije), u: M. Anđelković (ur.),

Savremena proučavanja jezika i književnosti: zbornik radova sa IV naučnog skupa mladih filologa Srbije, knj. II, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet, 233-244.

Nastić 2010a: R. Nastić, Antropologija i teorija drame, Etnoantropološki problemi, 5 (3), 245-260.

Nastić 2010b: R. Nastić, Tragedija i savremeni svet, Kragujevac: Filološko-umetnički fakultet.

Niče 2001: F. Niče, Rođenje tragedije, Beograd: Dereta.

Šekspir 2011: V. Šekspir, Sabrana dela, Beograd: Zavod za udžbenike, Dosije studio.

Turner 1969: V. Turner, The Ritual Process: Structure and Anti-Structure, Chicago: Aldine.

Turner 1974: V. Turner, Liminal to Liminoid, in Play, Flow, and Ritual: An Essay in Comparative Symbology, The Rice University Studies, 60 (3), 53-92.

Van Genep 2005: A. Van Genep, Obredi prelaza: sistematsko izučavanje rituala, Beograd: Srpska književna zadruga.

Downloads

Објављено

30.11.2014

Како цитирати

Матовић, Т. (2014). НЕУСПЕХ РИТУАЛНО-МИТСКОГ ОБРЕДА ИНИЦИЈАЦИЈЕ У ДРАМИ ЕДВАРДА ОЛБИЈА КОЗА ИЛИ, КО ЈЕ СИЛВИЈА? (ПРИЛОЗИ ЗА ЈЕДНУ ДЕФИНИЦИЈУ ТРАГЕДИЈЕ). Наслеђе, 11(28), 219–234. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/624