(НЕ)МОГУЋНОСТ ДЕФИНИСАЊА УМЕТНОСТИ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА КЛАСТЕР ОБЈАШЊЕЊА И ДИСЈУНКТИВНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ

Аутори

  • Снежана Грујић Друга крагујевачка гимназија у Крагујевцу

Кључне речи:

есенцијализам, антиесенцијализам, породичне сличности, кластер објашњење, дисјунктивна дефиниција, дисјунктивни есенцијализам

Сажетак

Дефинисање као поступак којим се прецизира теоријско бављење одређеним појмом, у филозофији уметности наилази на тешкоће, тако да дефинисање појма „уметност“, као и из њега изведених појмова, попут појма „уметничко дело“, постаје један од главних проблема данашње естетике. Рад представља приказ, у првом делу основних есенцијалистичких и антиесенцијалистичких схватања о неопходности односно немогућности дефинисања уметности, а у другом делу, најновнијих кластер објашњења, односно дисјунктивне дефиниције уметности. Иако претендују да адекватношћуи логичком једноставношћу уметност одреде као појам без јасно постављених граница, а тиме и обима , кластер односно дисјунктивна решења не превазилазе недостатке ранијих покушаја дефинисања. Дисјунктивни есенцијализам, заправо, нуди плурализам решења заснован на могућим комбинацијама нужних услова уметности исказаних у дисјунктивној логичкој форми. Тиме, већи део примедаба упућених есенцијалистичким теоријама има валидност и у односу на ово схватање.

Референце

Bell, Clive, Art, http://www.csulb.edu/~jvancamp/361r13.html, 8.01. 2012.

Beardsley 1983: M. Beardsley: An Aesthetic Definition of Art, у: P. Lamarque and S. H. Olsen: Aesthetic and the Philosophy of Art, Oxford: Blackwell Publishing, 55-62.

Weitz2 2010: M. Weitz: The Role of Theory in Aesthetic, у: P. Lamarque and S. H. Olsen: Aesthetic and the Philosophy of Art, Oxford: Blackwell Publishing, 18.

Витгенштајн 1980: Л. Витгенштајн, Филозофска истраживања, Београд: Нолит.

Волхајм 2002: Р. Волхајм: Уметност и њени предмети, Београд: Клио.

Gaut 2000: B. Gaut, Art as a Cluster Concept у: Noel Carroll: Theories of Art Today, Wisconsin, 25-35.

Грубор, Нeбојша, Витгенштајн и лингвистичка парадигма у филозофији и филозофској естетици, Београд: Архе VI:11, http://www.arhe.rs/ru/arhe-11/vitgenstajn, Децембар 2009. 22.12.2011.

Danto 22010: A. Danto: The Artworld,у:P.Lamarque and S.H. Olsen: Aesthetic and the Philosophyof Art, Oxford: Blackwell Publishing, 27-34.

Davis 2008: S. Davis, The Philosophy of Art, Oxford: Blackwell Publishing.

Dickie 1974: G. Dickie, Art and the Aesthetics, London: Cornell University Press.

Којен 1987: Л. Којен, Столниц и настанак модерне естетике у Џ.Столниц: Две студије о насанку модерне естетике, Нови Сад.

Којен 1989: Леон Којен, Уметност и вредности, Београд: Филип Вишњић.

Kristeller Paul Oskar, The Modern System of Arts: A Study in the History of Aesthetics, JSTOR, Vol. 12:4, 496-527, http://www.jstor.org/discover/10.2307/2707484?uid=3738928&uid=2129&uid=2&uid=70&uid=4&sid=21101737182513 04.01.2012.

Levinson 1979: J. Levinson: Defining Art Historically, British Journal of Aesthetics, Vol 19, 232-50.

Longworth & Scarantino 2010: F. Longworth & A. Scarantino, The Disjunctive Theory of Art: The Cluster Account Reformulated, British Journal of Aesthetics, Vol 50:2, 151-167. http://bjaesthetics.oxfordjournals.org/content/50/2/151, Marth 2010. 10.01.2012.

Lamarque and Olsen 2010: P. Lamarque and S. H. Olsen, Aesthetic and the Philosophy of Art, The Analitic Tradition, Oxford: Blackwell Publishing.

Meskin 2007: A. Meskin, The Cluster Account of Art Reconsidered, British Journal of Aesthetics, 47:4, 388-400, http://philpapers.org/rec/MESTCA,2007. 16.01.2012.

Downloads

Објављено

30.11.2013

Како цитирати

Грујић, С. (2013). (НЕ)МОГУЋНОСТ ДЕФИНИСАЊА УМЕТНОСТИ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА КЛАСТЕР ОБЈАШЊЕЊА И ДИСЈУНКТИВНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ. Наслеђе, 10(25), 225–235. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/562