ЛОГИКА У НАСТАВИ ХАРМОНИЈЕ

Аутори

  • Мирјана Живковић Универзитет у Београду, Факултет музичких уметности

Кључне речи:

настава хармоније, тоналитет, логика

Сажетак

У чланку се не говори о физичкој, акустичкој логици хармоније, већ о логици педагошких поступака у методологији њеног изучавања, заснованој на личном педагошком искуству, а са ослонцем на праксу у Француској и Русији.
Занемаривање звучне, естетске и креативне компоненте у настави хармоније резултира површним знањем, што отежава стручно напредовање младих музичара. Насупрот томе, освешћивање естетског доживљаја обогаћује, води ка дубљој спознаји садржаја једне композиције и њеног стила и оспособљава музичара да аутентично тумачи музичка дела, аналитички и извођачки. Такође, схватање настанка, развијања, модификовања и нестанка класичног тоналитета омогућава да се ове мене прихвате као логична последица развоја музичке уметности.

Author Biography

Мирјана Живковић, Универзитет у Београду, Факултет музичких уметности

Мирјана Живковић дипломирала је композицију на Факултету музичке уметности у Београду 1964. године, а после студијског боравка у Паризу у класи Оливјеа Месие на (Olivier Messiaen) и Нађе Буланже (Nadia Boulanger) магистрирала је на истом факултету. Изградила се као педагог у музичкој школи „Јосип Славенски” у Београду, где је предавала Хармонију, Контрапункт, Музичке облике, Вежбе у компоновању, да би 1976. постала доцент на Факултету музичке уметности, где је у звању редовног професора пензионисана 2001. године. Од 2002. до 2005. радила је на Филолошкоуметничком факултету у Крагујевцу, а на ФМУ још увек води магистарске студије из области Хармоније са хармонском анализом. Написала је низ аналитичких чланака (највише о музици Јосипа Славенског) и неколико уџбеника из музичкотеоријских области (Хармонија, Инструментални контрапункт, Методика теоријске наставе и др.). Као композитор, написала је мањи број оркестарских (Sinfonia polifonica, Симфонијски торзо, Концертантне метаморфозе) и већи број солистичких и камерних дела (Балада за клавир, Летња ноћ за хармонику, Сонатина за виолину и клавир, Басма за мецосопран и тимпане, Дувачки квинтет, неколико циклуса соло песама и друго). Носилац је неколико домаћих и једне међународне награде за композицију, као и две награде за педагошки рад (Златна плакета Универзитета уметности 1997. и Повеља за животно дело Савеза друштва музичких и балетских педагога Србије 2004).

Референце

– Абызова, Е.Н., Гармония, Москва, 1994.
– Васиљевић, Миодраг, Наука о хармонији, рукопис, Београд, 1943.
– Vidal, Pol Boulanger, Nadia, Хармонија на клавиру, превод и адаптација Мирјана Живковић, Београд, Универзитет уметности, 1979.
– Willems, Edgar, Les bases psychologiques de l' éducation musicale, Париз, 1956.
– Дубовский, И. Евсеев, С. Способин, И. Соколов, В., Учебник гармонии, Москва, (1937), 1987.
– Живковић, Мирјана, „Мелодија и хармонија”, у: Зборник радова Трећег педагошког форума, Факултет музичке уметности, Београд, 2001.
– Живковић, Мирјана, „Утицај аликвотног низа на почетни ток музичке композиције класицизма”, у: Зборник радова Катедре за теоријске предмете ФМУ, Београд, 2004.
– Живковић, Мирјана, „Сагледавање хроматике при обради модулација”, у: Зборник Катедре за теоријске предмете, ФМУ, Београд, 2005.
– Корсаков, Н. Р., Практический учебник гармонии, (1886), Петроград, 1900.
– Lavignac, Albert, Encyclopedie de la musique (Lucien Chevaillier), Париз, 1925.
– Чайковский, П. И., Руководство к практическому изучению изучению гармонии, (1872), у издању Полное собрание сочинений, том IIIa, Moсквa, 1957.
Nasledje br. 4

Downloads

Објављено

30.06.2006

Како цитирати

Живковић, М. (2006). ЛОГИКА У НАСТАВИ ХАРМОНИЈЕ. Наслеђе, 3(4), 159–166. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/53

Bрој часописа

Год. 3 Бр. 4 (2006): Наслеђе - Часопис за књижевност, уметност и културу

Секција

Методика