ИСТОРИЈА И МОЋ ПРИПОВЕДАЊА У ДРУГОЈ КЊИЗИ СЕОБА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ

Аутори

  • Часлав Николић Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Кључне речи:

прошлост, историја, фикција, прича, смрт, моћ

Сажетак

Класична историјска фикција подударност унутрашњег, тј. фикционалног референтног поља и спољашњег, тј. стварносног референтног поља постиже уважавајући извесна ограничења којима се удешава уметање реалема у историјску фикцију. Роман Друга књига Сеоба Милоша Црњанског преиспитује онтолошку природу историјских докумената, проблематизујући адекватност замењивања прошлости документима који не могу да издрже проверу своје поузданости, као што ни историја не може да испуни жељену судбину појединца или колектива. (Не)моћ историје сагледава се у вези са новопокренутим статусом смрти, као оне која је изгубила својство преврата.

Author Biography

Часлав Николић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Часлав Николић
Рођен је 1983. године у Пећи. Дипломирао је на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу (група за српски језик и књижевност) 2006. Октобра 2008, на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву одбранио је магистарски рад Проблем биографског метода и биографија Пера Слијепчевића. Ради на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу као сарадник на предмету Српска књижевност 20. века.

Референце

Извори
Црњански 2005 I: М. Црњански, Сеобе, Друга књига 1, Београд: Политика, Народна књига.
Црњански 2005 II: М. Црњански, Сеобе, Друга књига 2, Београд: Политика, Народна књига.

Литература
Мекхејл 1996: B. Mekhejl, „Stvarno, u poređenju sa čim?“, Beograd: Reč, Beograd, broj 28, 112-118.

Downloads

Објављено

26.06.2011

Како цитирати

Николић, Ч. (2011). ИСТОРИЈА И МОЋ ПРИПОВЕДАЊА У ДРУГОЈ КЊИЗИ СЕОБА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ. Наслеђе, 8(17), 325–336. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/340