УРБАНИЗАЦИЈА ИЛИ ПСЕУДОУРБАНИЗАЦИЈА

Аутори

  • Велимир Ћеримовић Универзитет Унион у Београду; Слободни универзитет Черноризец Храбар, Варна

Кључне речи:

животносрединско станиште, урбаносрединско боравиште, екореципроцитет, квазистручна терминологија, урбанизација, псеудоурбанизација

Сажетак

Више није непознато да локалне и глобалне климатске промене све екстремније утичу на промену предеоног и урбаног пејзажа. Оне указују на претеће опасности које су штетне за будућност урбане средине као боравишта и животне средине као станишта. Све досадашње спознаје о нарушеном и све мање одрживом стању животне и грађене средине, показују да на њих утичу индустријализација, експлоатација природних ресурса и једнострани економски интереси пословних индивидуа и група. Негативне ефекте овог нерационалног односа према сопственом станишту и боравишту подстичу и штетне промене које изазива урбанизација кроз раст и ширење градова, уместо кроз њихов плански и одржив развој. Исто тако, аутомобилско и демографско умножавање све су више усмерени ка неконтролисаном и неодрживом ширењу и заузимању урбаног и животног простора, чији су капацитети носивости већ на граници издржљивости. На крају, ту је и глобализација која има своје предности на глобалном плану, у смислу умрежавања комуникација, образовања и развоја науке и технологије, али и своје недостатке у смислу асимилације и потирања локалних специфичности и вредности грађене средине, културе, традиције и духовности локалних заједница. Наравно, локалне заједнице су с разлогом забринуте због локалних и глобалних климатских промена, јер оне у томе виде свој нестанак. Препознају оне и селективно прихватају глобалне предности, али још више брину како да опстану под дејством штетних промена. То је једини начин да се заштите и у својим боравиштима сачувају дух локане културе и традиције, затим специфичности и карактеристике локалног амбијента и пејзажа, као и вредности ужег и ширег окружења и његовог пејзажа.

Author Biography

Велимир Ћеримовић, Универзитет Унион у Београду; Слободни универзитет Черноризец Храбар, Варна

Велимир Љ. Ћеримовић
Рођен 1948. у Осијеку. Од 1975. радио у заводима за заштиту културног наслеђа у Осијеку (1991) и Вуковару (1998) као конзерватор. Магистрирао (2001) и докторирао (2006) на Факултету техничких наука – Департман архитектура и урбанизам Универзитета у Новом Саду. Од 1998. радио у Музеју Српске православне цркве као конзерватор саветник, а од 2007. ради на Факултету за градитељски менаџмент – Департман архитектура Универзитета Унион у Београду. За рад на обнови порушених храмова добио је Грамату Његовог преосвештенства Василија Епископа сремског (1994) и Његовог преосвештенства Лукијана Епископа осечкопољског и барањског (1996). Објавио књигу „Јавору за 130. рођендан 1869.-1996.-1999.“ (Вуковар, 1999) и научну монографију „Сремски Карловци и Даљ – престолни центри карловачке митрополије“ (Београд, 2007). Активни је учесник на разним научним конференцијама, симпозијумима и другим научним скуповима и аутор је већег броја научних радова из области заштите духовног, културног и парковног наслеђа, екологије, урбанизма, просторног планирања, развоја и типологије облика православне црквене порте и других. Стручно ангажовање везано је за Удружење урбаниста Београда и Србије, Асоцијацију српских архитеката, Клуб младих неимара, Матицу српску, Центар за културно-парковно наслеђе Србије, Удружење пејзажних архитеката Србије, Савез еколошких друштава Србије и Еколошки покрет „Еко-Бео-Град“.

Референце

Ћеримовић 2007: В. Ћеримовић, Еко-урбана (не)култура угрожава квалитет ваздуха, Зборник радова „Заштита ваздуха 2007“, Београд: Друштво за чистоћу ваздуха Србије & Привредна комора Србије, 183-189.
BBC SERBIAN.com, Koпенхаген: без истинског договора (Петак, 18, децембар 2009.), www.bbc.co.uk/serbian/news/2009/12/091218_copenhagenfri01.shtml .> 02. 07. 2010.
Милутиновић 2004: С. Милутиновић, Локална агенда 21: Увод у планирање одрживог развоја, Београд: Стална конференција градова и општина.
Бојовић 2009: Б. Бојовић, Политика земљишта као битан фактор усмеравања урбанизације у Србији, Збрник радова „Савремена теорија и пракса у градитељству“, Бања Лука, Привредна комора Републике Српске, Завод за изградњу а.д. Бања Лука, Архитектонско-грађевински факултет Бања Лука, 176-201.
Ћеримовић 2009: В. Ћеримовић, Неприкладна стручна терминологија у књигама и законској регулативи, Изградња, 63, Год. LXIII, Београд: 87-106.
Милошевић-Ћеримовић 2009: П. Милошевић-Ћеримовић, Eco-city Belgrade, Abstract ID number 27., Congress E-Book, ECOCITY – 2009 - Ecocity worlod summit 2009, Istanbul, 220-235.
Радовић 2009: Р. Радовић, Форма града – Основе, теорија и пракса, Бео-град: Грађевинска књига.
Тошковић 2006: Д. Тошковић, Увод у просторно и урбанистичко планирање, Београд: Академска мисао.
Пеган 2007: С. Пеган, Урбанизам – увод у детаљно урбанистичко планирање, Загреб: Архитектонски факултет.
Кораћ 1978: Ж. Кораћ, Човек и град, Београд: Глас.
Нан 2004: Е. Нан, Постмодерни урбанизам, Београд: Орион – арт. Гавриловић 2007: С. Гавриловић, Глобалополис – насеље будућности, Зборник радова „Нова урбаност – глобализација – транзиција“, Београд: Друштво урбаниста Београда (ДУБ), 25-33.
Милошевић-Ћеримовић 2010: П. Милошевић-Ћеримовић, Еко-град Београд – континуитет системских огрешења о одрживост, Изградња, 64, Година LXIV, Бeoгрaд, 47-70.
Марковић 2010: Д. Марковић, Нови Београд – изгубљенни идентитет, www.arhitektura.rs/gradovi/139-gradovi/716-novi-beograd-izgubljeni-identitet .> 22. 06. 2010.
Радовић 2009: С. Радовић, Градски простори од места до не места, и vice versa: случај београдског Старог Сајмишта, Београд: Зборник, 26, Београд: Етнографски институт САНУ, 145-160.
http://www.etno-institut.co.rs/Zbornik/zbornik26/radovic_26.pdf .> 22. 06. 2010.
Савић 2000: М. Савић, Нови Београд – Стварање идентитета места, Изградња“, 54, Београд, 353-357.
Оже 2005: М. Оже, Неместа: увод у антропологију надмодерности, Београд, Круг.
Димитријевић 1998: Б. Димитријевић, Трајективни пројекти или о нестајању уметности, Нови Сад: График.

Downloads

Објављено

26.06.2011

Како цитирати

Ћеримовић, В. (2011). УРБАНИЗАЦИЈА ИЛИ ПСЕУДОУРБАНИЗАЦИЈА. Наслеђе, 8(17), 39–63. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/320