НЕНОРМАЛНО НОРМАЛНИ БОЖЈИ ЉУДИ

Сажетак

У тексту се разматрају извесни аспекти односа који се дa успоставити између доминантне варошке културе и наличја исте те културе приказане понајпре преко скрајнутих, маргиналних ликова у Станковићевој збирци Божји људи. Феномени субкултуре који су, као такви, дуго били ван књижевног израза или присутни на рубу, у Божјим људима се указују првенствено као хетерогено стилски и тематски уобличени. Анализирајући феномене субкул туре и неке аспекте ненормалности посебна пажња се усмерава на успостaвљање динамичног односа са доминантним културним моделом, при чему се прати линија која се с једне стране креће од подражавања до наводног укључивања, или, с друге, од прихватања до инкриминисања, не би ли се указало да типолошка разноврсност и комплексна релација културе и субкултурних феномена своју даљу репрезентацију остварују у српској књижевности 20. века.