ЈЕЗИЧКА И СТИЛСКА СТРУКТУРА ПРИПОВЕТКЕ „НЕПОСТОЈЕЋА БАКИЦА“ ИЗ ЗБИРКЕ БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ БРАНКА ЋОПИЋА – ОПШТА ТЕОРИЈСКА РАЗМАТРАЊА И МЕТОДОЛОШКА УПУТСТВА ЗА АНАЛИЗУ
Кључне речи:
обликовање приповедног света – дијалог, организација исказа – говорна интонација, говорни језик, сликовитост – гротеска, хумор, структура приповетке – тематска, нарацијска, стилскаСажетак
У раду се анализира структура приповетке Непостојећа бакица Б. Ћопића: тематска, нарацијска и стилска.
1) На тематском и нарацијском плану посматрамо збир реалија од којих је саткан догађајни сплет у причи, и међуодноси тих реалија. Уочавамо да она има један претприповедни део, нешто као експозицију, где се на известан начин идентификује тема; има средишњи део, у којем се у виду дијалога излажу ’догађаји’, и завршни део, у дијалошком склопу, са извесном оценом. Сваки од тих делова разгранава се у читаву лепезу вешто компонованих факата и разговора о њима, те прича одише једрином изворног приповедања и одсјајима, изнутра набујалог а споља пригушиваног хумора који читаоца не нагони на смех него пре на размишљање о свету и времену, о вредносним скалама људског веровања. Посебна врста сликовитости приповедања остварује се пародијско-алегоријским и контрастним поступком – иронијом и хумором. Оне се као естетски однос налазе основи глобалних дијалошко-наративних поступака у приповеци; али и у основи ужих, исказних, поступака у репликама.
2) На плану ’стилистике грађе‘, одн. ’унутрашњег стила‘ или стила мотивских структура, Ћопић показује јаку склоност ка објективном, реалистичком мишљењу и реалистичком обликовању тематског материјала. У сфери обликовања приповедног света, он се ослања на дијалог, те се личности овде јављају као сведоци и очевици догађаја о којима приповеда. Полазећи од тога да у сваком књижевном тексту треба пазити пре свега на смисано језгро, то јест, оно што је битно тежиште исказивања, унутрашњег изражавања и комуникације – полазном дистинкцијом сматрамо ону између исказа и текста, и дефинишимо је као однос структуре према текстури. Узимамо да је тема основна јединица лингвистичког садржаја, која у неком смислу одговара исказу – и утврђујемо да се Ћопић у организацији исказа води моделом говорног језика са тежњом да у писани текст верно пренесе пре свега говорну интонацију.
Референце
Барт 1977: R. Barthes, Introduction to the Structural Analysis of Narratives, Image-Music-Text, London: Fontana.
Бахтин 1980: М. Бахтин, Марксизам и филозофија језика, Београд: Нолит.
Бремон 1978: C. Bremond, Story and Discourse, Ithaca: Cornell Uuniversity Press.
Виготски 1968: Л. С. Выготский, Психология искусства, Москва.
Виноградов 1971: В. Виноградов, Стилистика и поетика, Сарајево.
Долежел 1973: L. Dolezel, Narrative Modes in Czech Literature, Toronto: University of Toronto Press.
Дикро и др. 1980: O. Ducrot, et al., Les mots du discours, Paris: Les Editions de Minuit.
Дикро 1984: O. Ducrot, Esquisse d’une théorie polyphonique de l’énonciation, in: Le Dire et le Dit, Paris: Les Editions de Minuit, 171-233.
Женет 1980: G. Genette, Narrative Discourse, Ithaca: Cornell University Press.
Ејхенбаум 1969: Б. М. Ейхенбаум, О прозе, Ленинград.
Еко 1973: У. Еко, Kултура, информација, комуникација, Београд: Нолит.
Јакобсон 1966: Р. Јакобсон, Лингвистика и поетика, Београд.
Јовановић 2000: Ј. Јовановић, Три аспекта анализе исказа (Исказне форме у роману ’Корени‘ Добрице Ћосића), Београд: Српски језик v/1-2, 641-677.
Јовановић 2003: Ј. Јовановић, О природи исказних форми као језичких јединица, Београд: Српски језик vIII/1-2, 513-531.
Јовановић 2005: Ј. Јовановић, Граматичка и стилска норма (На примеру одломка из ’Зоне Замфирове‘ С. Сремца), Београд: Књижевност и језик lII, 1-2, 143-156.
Јовановић 2007а: Ј. Јовановић, Приповетка Чудесна справа Б. Ћопића – стилска анализа, Узданица – часопис за језик, књижевност, уметност и педегошке науке, Нова серија, 2007; год 4, бр.1-2, Педагошки факултет у Јагодини, 1-14. – У штампи.
Јовановић 2007б: Ј. Јовановић, Стилска структура басне (Д. Обрадовић, ’жаба и јунац‘), Међуинституционални научни скуп – Савремене тенденције у настави језика и књижевности, Филолошки факултет Универзитета у Београду и Амерички савет за међународно образовање, 7-8. априла, Београд 2006, Зборник радова Филолошког факултета, 353-361.
Кожина 1972: М. Н. Кожина, До основ функциональной стилистики, ’Теоретические проблемы лингвистической стилистики‘, Киев: Наукова думка.
Лотман 1976: Ј. Лотман, Структура уметничког текста, Нолит, Београд: ’Књижевност и цивилизација‘.
Лотман 1999: Ј. Лотман: Култура и експлозија, Варшава: Жилко.
Нол 1975: Th. noel, Theories of the Fable in the Eighteenth Century, Cambridge: Cambridge University Press.
Одинцов 1980: В. В. Одинцов, Стилистика текста, Москва: Наука.
Остин 1994: Џ. Остин, Како деловати речима, Нови Сад: МС.
Рулет 1999: E. Roulet, La description de l’organisation du discours: du dialogue au texte, Paris: Didier.
Рулет 2001: E. Roulet, Un modéle et un instrument d’analyse de l’organisation du discours, La dimension hiérarchique, in: Roulet, Eddy, Filliettaz, Laurent, Grobet, Anne, Berne: Lang.
Рулет 2002: E. Roulet, De la nécessité de distinguer des relations de discours sémantiques, textuelles et praxéologiques, in: Andersen, Hanne leth; Nřlke, Henning (éds), Macrosyntaxe
et macrosémantique: actes du colloque international d’Arhus, 1719 Mai 2001, Berne: Lang.
Рулет 2004: E. Roulet, The description of text relation markers in the Geneva model of discourse analysis, in: Fischer, Kerstin (ed.), Approaches to Discourse particles, Amsterdam: Elsevier.
Серл 1991: Џ. Серл, Говорни чинови, Београд: Нолит.
Симић 1997: Р. Симић, увод у филозофију стила, Београд: Универзитет у Београду.
Симић 2000: Р. Симић, Стилистика српског језика I, Београд: НДСЈ.
Симић 2001: Р. Симић, Општа стилистика, Београд: НДСЈ и Јасен Никшић.
Симић–Јовановић 2002а: Р. Симић и Ј. Јовановић, Основи теорије функционалних стилова, Београд: НДСЈ – Јасен.
Симић–Јовановић 2002б: Р. Симић и Ј. Јовановић, Српска синтакса II, Београд: НДСЈ – Јасен.
Томашевски 1972: Б. В. Томашевски, Теорија књижевности, Београд: СКЗ, Књижевна мисао.
Улман 1964: St. Ullman, Language and style, Oxford: Basel Blackwel and Matl Ltd.
Флудерник 1995: M. Fludernik, Linguistics and Literature: prospects and horizons in the study of prose. Journal of Pragmatics 26, 583-611.
Хегел 1975: Г. В. Ф. Хегел, Естетика II, Београд: БИГЗ, Филозофска библиотека.
Хумболт 1988: В. фон Хумболт, увод у дело о кави језику и други огледи, Нови Сад: Дневник, Књижевна заједница Новог Сада, Theoria.
Чејф 1994: W. chafe, Discourse, Consciousness, and Time, Chicago: Chicago University Press.
Шимунић 2005: zr. Šimunić, Modularni pristup kompleksnosti organizacije diskursa, Zagreb: Rasprave instituta za hrvatski jezik i jezikoslovlje, knj. 31, 277-328.
Штанцл 1971: Fr. Stanzel, Narrative Situations in the Novel, Bloomington: Indiana University Press.
