THE PROBLEM OF ANALYTICAL APPROACH TO THE MUSIC OF SERGEI PROKOFIEV

Authors

  • Невена Ј. Вујошевић University of Kragujevac, Faculty of Philology and Arts

Keywords:

музички израз, индивидуализација стила, индивидуализација аналитичког приступа, вођични принцип, увођење нових аналитичких симбола

Abstract

The individualization of the style represents one of the characteristics of musical evolution and certain consequence of ever-growing artist’s focus on the expression. The beginnings of this tendency are first found in the baroque, although it does not reach the very fundament of the convention that is the tone organization system during the 18th and 19th century. However, in the 20th century, this once common component – the tone organization system – gets affected by individualization processes which, in some cases, lead to the creation of individual, “inner” convention inside an artistic style. If we are not aware of this, it is impossible to understand the logic of composition process. The project expresses and points out the necessity of the individualization of analytic approach in some styles of the 20th century, so as to enable the comprehension of innovation mechanism and the insight into the inner relationships of the composer’s harmonic language. Thus, it also appears the necessity of finding the adequate analytic symbols. A specific leading principle of tonal organization of Prokofiev’s music is noticed in the works of the last prolific phase, which is also becoming a distinctive characteristic of the composer’s artistic expression.

Author Biography

Невена Ј. Вујошевић, University of Kragujevac, Faculty of Philology and Arts

Невена Вујошевић рођена је 1980. године у Београду. Дипломирала на Факултету музичке уметности у Београду 2004. године, на Одсеку за Општу музичку педагогију, из области Хармонија са хармонском анализом, са темом Особености хармонског језика Сергеја Прокофјева. Од 2005. године сарадник је на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, у својству асистента-приправника, на предметима Музички облици и Вокална литература, а од 2006. године и на предмету Хармонија са хармонском анализом. Објављивала је текстове из области музичке теорије и анализе. Тренутно у оквиру последипломских магистарских студија на Факултету музичке уметности у Београду, пише рад под називом Сергеј Прокофјев – проблем аналитичког приступа.

References

1. Гаккель, Леонид Евгеньевич, „С. С. Прокофьев (1891–1953)”, в: Фортепианная музыка ХХ века, Советский композитор, Ленинград, 1990, вт. изд, 196–229.
2. Dalhaus, Karl, Estetika muzike, prevela Vera Stojić, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1992.
3. Денисов, Э, „Сонатная форма в творчестве Прокофьева”, в: В. Блок (сост), С. С. Прокофьев – Статьи и исследования, Музыка, Москва, 1972, 165–184.
4. Despić, Dejan, Opažanje tonaliteta, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 1981.
5. Malaev, Garun, „Svrha analitičke tehnike“, u: Mirjana Živković, Ana Stefanović i Miloš Zatkalik (red), Zbornik katedre za teorijske predmete. Muzička analiza 1, Fakultet muzičke umetnosti, Beograd, 2004, 136–153.
6. Мазель, Л, Проблемы классической гармонии , Музыка, Москва, 1972.
7. Мазель, Л, Функциональная школа (Гуго Риман), www.mushar.ru, јануар, 2007.
8. Орджоникидзе, Г, Фортепианные сонаты Прокофьева, Государственное музыкальное издательство, Москва, 1962.
9. Полонский, Виктор Григорьевич, „Восмая соната для фортепиано С. Прокофьева”, в: Ю. Г. Ястребов (ред), Методические записки по вопросам музыкального образования и воспитания, Издательство Дальневосточного университета, Владивосток, 1985, 98–106.
10. Riemann, Hugo, Skizze einer neuen Methode der Harmonielehre, Breitkopf & Härtel, Leipzig, 1880.
11. Riemann, Hugo, Handbuch der Harmonielehre, Breitkopf & Härtel, Leipzig, 1898.
12. Слонимский, Сергей Михайлович, Симфонии Прокофьева, Музыка, Москва – Ленинград, 1964.
13. Тараканов, Михаил Евгеньевич, „Прокофьев и некоторые вопросы совремонного музыкального языка”, в: В. Блок (сост). С. С. Прокофьев – Статьи и исследования, Музыка, Москва, 1972, 7–36.
14. Тараканов, Михаил Евгеньевич, Симфония и инструментальный концерт в русской советской музыке, Советский композитор, Москва, 1988.
15. Тер-Мартиросян, Тигран Георгиевич, Некоторые особенности гармонии Прокофьева, Музыка, Москва – Ленинград, 1966.
16. Финкельштейн, И, „Об оркестровой полифонии Прокофьева на материале Largo шестой симфонии”, в: В. Блок (сост). С. С. Прокофьев – Статьи и исследования, Музыка, Москва, 1972, 216–258.
17. Hanson, Lawrence and Elisabeta, Prokofiev. The Prodigal Son – An introduction to his life and work in Three Movements, Cassell, London, 1964.

Published

10-31-2007

How to Cite

Вујошевић, Н. Ј. (2007). THE PROBLEM OF ANALYTICAL APPROACH TO THE MUSIC OF SERGEI PROKOFIEV. Nasleđe, 4(7), 131–142. Retrieved from http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/96