TOPIC ADDENDUM: WOMAN IN SERBIAN LITERATURE LEPOSAVA MIJUŠKOVIĆ – SERBIAN MODERN AGE INSTITUTOR

Authors

  • Славица О. Гароња Радованац University of Kragujevac, Faculty of Philology and Arts

Keywords:

Лепосава Мијушковић, СКГ, Ј. Скерлић, модерна, Приче о души, интелектуалац, побуна, интимне драме, ‘дисовско осећање света’, зачетница српске модерне

Abstract

In this text a literary phenomenon of Leposava Mijušković (Jagodina, 1882 – 1910), the earlydeceased and almost forgotten Serbian authoress at the onset of the 20th century, is deliberated on. Her not so wide- range literary achievement (only four comprehensive prose works were published in the Srpski književni glasnik, during the period of 1905-1907), indicates, however, its extraordinary innovative approach in the literary theme and subject treatment, not concordant with the literary poetics of Modern Age only, but can be regarded as its onset as well. Leposava Mijušković’s literary achievement is also reflected upon within the context of ( nwritten) history of female writings in Serbian literature, the field in which the authoress is also represented as a precursor of the modern 20th century Serbian prose writing.

Author Biography

Славица О. Гароња Радованац, University of Kragujevac, Faculty of Philology and Arts

Славица Гароња-Радованац рођена је 1957. у Београду. Дипломирала 1980. на Филолошком факултету у Београду. Магистратуру и докторат из области народне књижевности одбранила на истом факултету (1987, 2004). Радила у универзитетској библиотеци (Одељење за народну књижевност, легат Војислава М. Јовановића) и као професор у средњој школи. Објавила и приредила већи број књига из народне књижевности: Народне песме Славонске границе (1987), Народне приче са Папука (1986), Антологија српске народне лирско- епске поезије Војне Крајине (2000); репринт и фототипска издања: Спиридон Јовић: Етнографска слика Славонске војне границе (Беч, 1835), 2004; икола Беговић:Српске народне пјесме из Лике и Баније (1885), 2001, Ђорђе Рајковић: Српске народне песме из Славоније (1869), 2003. Специјалност јој је изучавање Етнографске збирке Архива САНУ Београду из које је приредила две књиге из рукописних збирки Милана Обрадовића (Српске народне пјесме из Западне Славоније, 1995) и Симе Милеуснића (Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге, 1998). Сем народном књижевношћу, бави се књижевном критиком, женским писмом и белетристиком. Објавила око 350 приказа, огледа, есеја и студија у књижевној периодици, као и посебна издања: роман Под Месечевим луком (1992), прозу Девета кућа (1994), поезију ( споведање Тишине, 1996) и књигу критика и малих есеја (Из сенке, 2003). Запослена је као доцент за усмену књижевност на Филолошко- уметничком факултету у Крагујевцу.

References

- Рајко Лукач, Антологија приповедака српских књижевница, Zepter book world, Београд, 2002; Љиљана Ђурђић, Женски континент: антологија савременесрпске женске приче, Просвета, Београд,2004.
- Живорад Ђорђевић, „Лепосава Мијушковић, јунакиња нашег доба“ (поговор књизи Приче о души, Београд, 1996), 77-95.
- Лепосава Мијушковић, Приче о души, приредили Добрица Милићевићи Живорад Ђорђевић, Радничка штампа, Београд, 1996.
- Јован Скерлић, Писци и књиге, књ. IV, Просвета, Београд, 1964, 163.
- Драгиша Витошевић, Српско песништво 1901-1914, II, Вук Караџић,Београд, 1975, 214
- Драгиша Витошевић, Српски књиж евни гласник 1901-1914 (докторска дисертација), Вук Караџић- Матица српска- Институт за књижевност и уметност, Београд, 1990.

Published

06-30-2007

How to Cite

Гароња Радованац, С. О. (2007). TOPIC ADDENDUM: WOMAN IN SERBIAN LITERATURE LEPOSAVA MIJUŠKOVIĆ – SERBIAN MODERN AGE INSTITUTOR. Nasleđe, 4(6), 147–166. Retrieved from http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/82

Most read articles by the same author(s)