THE CROATIAN NATIONAL REVIVAL MOVEMENT (“THE ILLYRIAN MOVEMENT”) AND THE QUESTION OF LANGUAGE IN THE PHASE FROM 1830 TO 1841

Authors

  • Владислав Б. Сотировић Vilnius University, Faculty of Philology

Keywords:

illyrian movement, croatian language

Abstract

This paper explores the phenomenon of group identity being identified by a language, as applied by the leadership of the Croatian Illyrian Movement (1830 1847) in its first phase, up to the year 1841. The main purpose of this paper is to present the main streams of the linguistic policy of the ideological leaders of the Movement until 1841. The crucial officially promoted aim of the Movement’s program, up to 1841, was: to uphold the Croat historical and national rights against the threat of Hungarization. The leadership of the Movement promoted the shtokavian dialect as the Croatian national literary language, but this caused adverse reactions amongst the Serbs, who then distanced themselves from the Movement, seeing it as ideological framework for the making of a Greater Croatia.

Author Biography

Владислав Б. Сотировић, Vilnius University, Faculty of Philology

Владислав Б. Сотировић рођен је 1967. године у Крагујевцу где је завршио основну и средњу школу (Крагујевачку гимназију). Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду на групи за историју са темом: „Фортификације и урбана топографија Београда крајем средњег века (1404–1521)”. Од 1992. до 1995. ради као професор историје у Београду. Од 1995. до 1997. похађа постдипломске студије на Централноевропском универзитету у Будимпешти где брани два магистарска рада („Стварање Југославије 1914–1918.” и „Односи између Југословенског комитета у Лондону, Националног одбора у Загребу и Краљевске Владе Србије за време  процеса стварања Југославије”) на групи за историју и групи за студије Југоисточне Европе. Две године (1996–1997) ради као научни истраживач на међународном пројекту Универзитета у Мелбурну чији су резултати штампани у виду књиге: Посткомунистичка демократизација у издању Универзитета у Кембриџу. 1998. ради као предавач и научни истраживач на Катедри за словенску филологију Филолошког факултета Универзитета у Вилњусу (Литванија) где предаје историју југословенских народа. Током 1999. и 2000. ради у Архиву за отворено друштво Централноевропског универзитета у Будимпешти, а од септембра 2000. као предавач и научни истраживач на Катедри за словенску филологију Филолошког факултета и Катедри за историју теорија и култура Историјског факултета Универзитета у Вилњусу (до 2006), где предаје предмете из области јужнословенске социолингвистике, српске филологије и језика и југословенске, балканске и централноевропске историје. Јуна 2002. је докторирао на Филолошком факултету Универзитета у Вилњусу са дисертацијом: „Лингвистички модел дефинисања српске нације Вука Стефановића Караџића и пројекат Илије Гарашанина о стварању лингвистички одређене државе Срба”. На истом факултету ради као доцент од 2005. До сада је објавио више од десет научних чланака из области српске, југословенске и балканске филологије, социолингвистике, етнологије, национализма и историје. Учесник је више међународних конференција посвећених југословенској историји, социолингвистици и национализму, а нарочито распаду бивше Југославије.

References

I. Perić. Povijest Hrvata – Zagreb, 1997.
D. Pavličević. Povijest Hrvatske. Drugo, izmijenjeno i prošireno izdanje. – Zagreb, 2000,
Izabrani politički spisi. – Zagreb, 1999.
M. Gross. Povijest pravaške ideologije. – Zagreb, 1973.
П. Милосављевић. Срби и њихов језик. – Приштина, 1997.
J. Šidak and coauthors. Hrvatski narodni preporod, t. I. – Zagreb, 1965.
B.Šulek. Hrvatski ustav. – Zagreb, 1883.
V. Dedijer. History of Yugoslavia. – New York, 1975.
B. Jelavich. History of the Balkans: Eighteenth and Nineteenth Centuries. – Cambridge, 1983.
Б. Брборић. O језичком расколу. Социолингвистички огледи I. – Београд, 2000.
Б. Брборић. С језика на језик. Социолингвистички огледи II. – Београд, 2001.
A. Schmaus. “Vincentius Priboevius”, Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. – 1953.
M. Orbini. Kraljevstvo Slovena. – Beograd, 1968.
Eq. Pavlus Ritter [Pavao Riter Vitezović]. Croatia rediviva; regnante Leopoldo Magno Caesare. –Zagreb, 1700.
J. Šidak. „Počeci političke misli u Hrvata – J. Križanić i P. Riter Vitezović”, Naše teme, № 16. – 1972.
T. Eekman, A. Kadić (eds.). Juraj Križanić (1618–1683) : Russophile and Ecumenic Visionary. – The Hague, 1976.
Lj. Gaj. „Horvatov Szloga y Zjedinjenye”, Danicza Horvatska, Slavonska y Dalmatinzka. – Januauary 7th, 1835.
J. Fine. The Early Medieval Balkans. A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. – Ann Arbor, 1994.
V. Štefanić. „Tisuću i sto godina od moravske misije”, Slovo, № XIII. – 1963.
М. Јовић. Срби пре Срба. – Краљево, 2002.
J. Бајић. Блажени Јероним, Солинска црква и Србо-Далмати. – Шабац, 2003.
Б. Брборић. С језика на језик. Социоиолингвистички огледи II. – Београд, 2001.
M. Решетар. Aнтологија дубровачке лирике. – Београд, 1894.
М. Решетар. „Најстарији дубровачки говор”, Годишњак Српске краљевске академије, № 50. – Београд, 1940.
M. Rešetar. “Die Ragusanischen Urkunden des XIII–XV. Jahrhunderts”, Archiv für slawische Philologie, XVI Jahrgang. – Wien, 1891;
Д. Руварац. Ево, шта сте нам криви! – Земун, 1895.
Д. Обрадовић. „Писмо Харалампију”, Живот и прикљученија. – Н Нови Сад, 1783.
P. J. Šafařik. Slowansky narodopis. – Praha, 1842.
P. J. Šafařik. Serbische Lesekörner. – Pest,1833.
P. J. Šafařik. Geschichte der slawischen Sprache und Literatur nach allen Mundarten. –Buda, 1826.
J. Dobrovský. Geschichte der böhmische Sprache und Literatur. – Wien, 1792/1818.
J. Kopitar. Serbica. – Beograd, 1984.
J. Kopitar. „Patriotske fantazije jednog Slovena”, Vaterländische Bläter. – 1810.
F. Miklošič. “Serb hrvatisch”, Vergleichende Gramatik der slawischen Sprachen. – Wien, 1852/1879.
A. Петровић. „Шта смо ми, шта ћемо бити, како ћемо се звати?”, Српски народни лист, № 24, 25, 26. – 1839.
Ђ. Н Николајевић. Српски споменици. – Београд, 1840.
P. E. Ritter. Anagrammaton, sive Laurus auxiliatoribus Ungariae liber secundus. – Vienna, 1689.
Regnante Leopoldo Magno Caesare. – Zagreb, 1700.
P. R. Vitezović. Mappa Generalis Regni Croatiae Totius. Limitibus suis Antiquis, videlicet, a Ludovici, Regis Hungariae, Diplomatibus, comprobatis, determinati, 1:550 000 (drawing in), 69,4 x 46,4 cm. – Croatian State Archives, Cartographic Collection, D I. – Zagreb,1699.
Regnante Leopoldo Magno Caesare. – Zagreb, 1700.
P. Ritter.Stemmatographia, sive Armorum Illyricorum delineatio, descriptio et restitutio. – Vienna, 1701.
P. Ritter. Croatia rediviva:: Regnante Leopoldo Magno Caesare. – Zagreb, 1700.
P. Ritter. Stemmatographia, sive Armorum Illyricorum delineatio, descriptio et restitutio. – Vienna, Identity: Heraldry and the Growth of National Ideologies Among the South Slavs”, Ethnic Studies, vol. 10. – 1993.

Downloads

Published

06-30-2006

How to Cite

Сотировић, В. Б. (2006). THE CROATIAN NATIONAL REVIVAL MOVEMENT (“THE ILLYRIAN MOVEMENT”) AND THE QUESTION OF LANGUAGE IN THE PHASE FROM 1830 TO 1841. Nasleđe, 3(4), 101–116. Retrieved from http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/48