ПАТРИОТСКЕ ИГРЕ

(Не особито) необични случај Дејвида Гибса

Abstract

На почетку трећег миленијума наше ере, у који су Сједињене Америчке Државе ушле као наизглед недодирљива светска суперсила, америчком националном идентитету нанет је тежак ударац терористичким нападима извршеним 11. септембра 2001. године. У тренуцима великих криза, када може бити угрожен и сам опстанак неке нације, сасвим је природно да та нација збије редове и манифестује патриотизам у веома наглашеном виду. Такве манифестације патриотизма често се своде на пуке гестове чија је сврха у најмању руку двострука: њима се исказује/потврђује припадност сопственој нацији, чиме се доприноси консолидовању духа националног јединства. Понекад, међутим, овакво пренаглашено исказивање патриотизма, које се у овом раду дефинише као „патриотске игре“, може деловати уистину злокобно: према извештају америчког ТВ канала Democracy Now, емитованом септембра 2004. године, низом огласа које су објавиле финансијски добростојеће патриотски настројене организације као што су „Студенти за академску слободу“ и „Независни женски форум“, студенти су подстицани да надлежним органима пријављују било какве исказе својих професора који се могу окарактерисати као антиамерички. Тако нешто је, како изгледа, задесило Дејвида Гибса, професора историје и социологије на Универзитету Аризоне, који је наводно пријављен Федералном истражном бироу као „антиамерички настројени комуниста који мрзи Америку“. У овом раду анализира се феномен оваквог својеврсног „универзитетског џихада“ повлачењем паралела са догађањима и видовима манифестовања патриотизма у кризним периодима у ауторовој сопственој земљи за време бомбардовања од стране снага НАТО-а 1999.године.is only natural for the nation in question to react by closing its ranks and manifesting an increased patriotism quotient. Often enough, the said patriotism boils down to mere token gestures, the purpose of which is twofold: to manifest one’s belonging to the given nation and contribute to the spirit of national unity. This paper analyzes such manifestations of patriotism drawing parallels with events and manifestations of national unity in the author’s own country.