ЛИТЕРАРНО ТУМАЧЕЊЕ ЛИКОВНОГ ДЕЛА: ПРИМЕРИ ИЗ МЕТОДОЛОГИЈЕ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ ПРВЕ ПОЛОВИНЕ 20. ВЕКА
Keywords:
историја уметности, методологија, литература, СрбијаAbstract
У раду се препознају и класификују примери (остатака) литерарног тумачења уметности у оквирима новоформиране историје уметности као науке. Разматра се зашто сваки научник који уводи нови метод ове науке истовремено наставља да тумачи ликовна дела и литерарним средствима, која је методолошка вредност тих средстава и зашто их треба неговати у историји уметности као хуманистичкој дисциплини. Посматрано у дужем периоду, уочава се одређени развој става према таквим литерарним покушајима (све време је јасно да у себи немају готово никакву књижевну вредност). У почетку, историја уметности се сматра такорећи граном књижевности, књижевна фикција служи као аргумент, научно саоштавање поистовећено је са писањем лепог састава. Затим се у текстовима историчара уметности научни делови издвајају од књижевних, који се своде на мање пасаже, постају оквир текста или попуна, која повезује научно писане делове али коју треба избегавати јер открива да се аутор не сналази добро у појединим деловима, нема податке или решења. Упоредо са тим током, показало се да лоше стране литерарног тумачење уметности (вишезначност, слаткоречивост, фразирање, поједностављивање научне теме и сено популарисање до банализације) отварају простор свим нестручњацима да тумаче уметност и угрожавају интегритет историје уметности као струке. Ту се отварила могућност избора: може се бити есејистичар или бити стручњак и научник. У следећој фази, литерарни поступак је добио своје место унутар методологије историје уметности, као својеврсни приступ, који служи да се изрази научна слутња и скицира могућа хипотеза, да се открије проблем или укаже на нове погледе на појаве, да се сажето прикажу резултати истраживања (на местима где није потребно дуже излагање или доказивање) или као креативна формулација
References
ошковић 1935-а: Ђ. Бошковић, „Свети Сава и српска средњевековна уметност“, Српски књижевни гласник 44/3, Београд, 212 2164.
Бошковић (1935-б) Ђ. Бошковић, Мост Београд – Земун, Српски књижевни гласник 44, Београд, 70–71.
Дероко 1969: А. Дероко, Зограф 3, Београд.
Драгојевић 1997: П. Драгојевић, „Историја уметности у Србији у првој половини XX века“ (докторска дисертација, одбрањена 20. 5. 1997; 605 страна).
Драгојевић 1998: П. Драгојевић, „O Antonu Špringeru – angažman istoričara umetnosti u javnom životu“, Vojnoistorij ski glasnik 3, 117 121.
Драгојевић 2010: П. Драгојевић, „Вредновање старе српске уметности током формирања српске историје уметности“, Зограф 34, Београд, 163–173.
Каралић 1925: П. Каралић, Мистичка лепота Македоније као извор сликарских мотива, Београд.
Кашанин 1924: М. Кашанин, „Даниелова изложба“, Српски књижевни гласник 11/5, Београд, 380–385.
Кашанин 1926–27: М. Кашанин, Бела Црква Каранска, Старинар 4, Београд, 115–221.
Кашанин 1932: М. Кашанин, „Изложба слика г. Јована Бијелића“, Српски књижевни гласник 35/8, 611 613.
Кашанин 1935: М. Кашанин, „Романтизам Леона Коена“, Српски књижевни гласник 44/5, 406 408.
Николајевић 1900: С. Б. Николајевић, „Српска уметност на париској изложби“, Бранково коло 8, С. Карловци, 248–253, 9: 280–284, 10: 309–312, 12: 372–375.
Николајевић 1903: С. Б. Николајевић, „Вато“, Српски књижевни гласник 10/6,437–450.
Николајевић 1907: С. Б. Николајевић, Леонардо да Винчи, Београд, 1–65. Николајевић 1986: С. Б. Николајевић (прир.), Из минулих дана. Сећања и документи, Београд, 1–395.
Петковић 1907: Р. В. Петковић, „Тх. И. Шмита Кахрие Джами, Софија 1906“, Старинар 2, Београд, 70 81.
Петковић 1908: Р. В. Петковић, „Фреске из унутрашњег нартекса цркве у Каленићу“, Старинар 3/1 2,Београд, 121 143.
Петковић 1910: Р. В. Петковић, „Тицијан“, Дело 15/1, Београд, 38 54. Прештампано као брошура.
Петковић 1911: Р. В. Петковић, „Антонис ван Дајк (1599 1641)“, Дело 19/1, Београд, 102 114. Прештампано као брошура.
Петковић 1926: Р. В. Петковић, „Ђорђе Јовановић. Поводом његова јуби-леја“, Српски књижевни гласник 18/1, Београд, 65–68.
Поповић 1933: Ј. П. Поповић, „Уредникове исправке“, Прилози за књижевност, језик историју и фолклор 13, Београд, 207 214.
Станојевић, Мирковић, Бошковић 1928: Ст. Станојевић, Л. Мирковић, Ђ. Бошковић, Манастир Манасија, Београд: Народни музеј 1928.
Симић 1933: З. Симић, Два рада сликара Павла Симића, Старинар 8–9, Београд, 28–37.
Симић 1939: З. Симић, Старе српске цркве и манастири, Београд: Коло српских сестара, 1–13.
Црњански 1928: М. Црњански, „Тајна Албрехта Дирера“, Српски књижевни гласник 25/3, Београд, 174–184; 4: 278–284; 5: 348–356; 6: 433–438; 7: 529–538.
