NOVELA MEXICANA E HISTORIA

Abstract

Проблематизација односа између историје и романа, писма и моћи, памћења и језика представља једно од кључних питања развоја хиспаноамеричке књижевности још од њених зачетака у хроникама о открићу и освајању Америке. Нема сумње да је историја Латинске Америке, онако како је приказивана у званичним историјама, оставила бројне празнине. Ту празнину покушавају данас да попуне писци, а да им се при томе не може забранити употреба маште која чини суштину њиховог заната. Пошто историју увек пишу победници и владајуће класе једини начин да се искаже супротно мишљење и да се супротстави званичној политици, па самим тим и званичним верзијама историје, за латиноамериканце било је од самог почетка писање романа. Бројни романи мексичких писаца дају портрете личности из националне историје, представљају атмосферу из прошлог доба, или нам приказују народна веровања. То свакако користи да се боље разуме данашње друштво. Романи, као што су, Педро Парамо, Хуана Рулфа и Terra Nostra, Карлоса Фуентеса пружају могућност алтернативног читања и посматрања историје, и у том погледу су противтежа званичном дискурсу историје.