UNDERSTANDING DISASTER. POSTMODERN AGE IN APOCALYPTIC PERSPECTIVE

Authors

  • Aleksandar Jerkov University of Belgrade, Faculty of Philology

Keywords:

modernity, postmodernism, apocalypse, disauthor, disrupture, disnovel, dismeasure, discover, humanism

Abstract

Beginning with the basic concept of the apocalypse as the one of destruction leading toward salvation, the author sets out to elaborate the history of Ancient literature, as well as the archeology of the postmodern condition, with the aim of delineating a few of the relevant literary and historical moments in contemporary Serbian prose writing, ranging from Radomir Konstantinović up to Goran Petrović and Vladimir Tasić. The issue of the postmodern condition is thus brought into relation with the historical and literary dynamics, highlighting the arche-traces of postmodern strategies present with Dositej and Njegoš.

Author Biography

Aleksandar Jerkov, University of Belgrade, Faculty of Philology

Сматра се да је Александар Јерков рођен 1960. године у Београду и да и данас постоји, премда о томе нема поузданих доказа. Утиске познаника и студената тешко је прихватити као веродостојна сведочанства јер је предајући Српску књижевност XX века, теорију књижевности, теорију културе и још понеку необичност, углавном на Филолошком факултету у Београду, али понешто и на докторским студијама у Крагујевцу и Новом Саду, нешто и у Загребу, те мало и у Америци и Немачкој (идуће године ако му живот о којем се много прича а мало зна дозволи, и у Француској), створио један неразориви привид: можете га наводно срести сваке среде или четвртка у кабинету. Па ипак од Аристотелове сугестије о сусрету као стратегији прокрета и препознавања, до загрљаја у којима је волео лепоту лепих бића, он сам мисли да се нико никада ни са ким стварно не сусреће, већ да увек грлимо химере као своје највредније обмане. И зато нема намеру да када је већ присиљен да напише белешку о себи дода иједну тешку и преозбиљну реч, нарочито не о себи. Он је сам себи и овако довољно, да не кажем превише тежак, а није ни другима много лакши. Можда поштења ради мора да каже како је писао много о постмодерном добу, у књигама Од модернизма до постмодерне и Новој текстуалности, и направио Антологију српске прозе постмодерног доба, пре две деценије. Тад се веровало да није важно шта пишеш него шта ће Јерков рећи, а он је говорио колико је знао и умео, где год је стигао, и надао се. И није праштао више него што је нада захтевала, па када неке наде нису испуњене, учинило се писцима да то он неће, а не да они изгледа не могу. Парадоксално, што их је више тешио благошћу, то су му више замерали. Такав је свет. Ове године објавио је две књиге Смисао (српског) стиха (Де/конституцију и Само/оспоравање) и сада су сви одахнули, јер је тако срушио, невољно, легенду о своме ћутању. Ако ништа друго, то ћутање разумео је његов учитељ и главни кривац за цело ово замешатељство, човек који га је из математике и физике, и радости читања, снагом карактера и своје појаве повукао у књижевност. Хвала му на томе. Уосталом, нико није бољи од себе, па ни Јерков није бољи од Јеркова, штогод то значило. Ипак, он се на све смешка као неко коме је до свега стало и коме је јасно да никоме ни до чега није стало довољно. Преживео је килаве покушаје дифамације које су му приредили вајни књижевни другови, али и озбиљан наговештај атентата због прозе Хагу интересантних аутора, а недавно и сикофантске пашквиле двојице бивших студената од којих није очекивао да му доказују да су људи обично бедни чим се напусти поље једног колико-толико узвишеног дијалога, и сада се осмехује још и више, све док их потпуно не разјари. Јер њих од њих чак ни он, упркос најбољој вољи, није могао да спасе. Могао би им рећи без патетике: хвала господо, ја и сада пишем критику. Нико никога не може да спасе. Ни Јеркову нема спаса, терет времена све више прекрива све снове некада младог критичара. Јесен живота, и критика без смисла.
Ипак, овог пролећа у Крагујевцу, било је као да су се апокалипса прошле младости и успомене на неке далеке дане излиле на наш скуп и преточиле у валпургијску ноћ. Он је Крагујевцу захвалан због тога, а на све учеснике апокалипсе који су до јутра тражили ноћ, поносан. Шта мари ако је нису нашли. Ко је још икада ишта нашао.

References

-
Nasleđe br. 16

Downloads

Published

10-26-2010

How to Cite

Jerkov А. (2010). UNDERSTANDING DISASTER. POSTMODERN AGE IN APOCALYPTIC PERSPECTIVE. Nasleđe, 7(16), 89–98. Retrieved from http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/300

Issue

Vol. 7 No. 16 (2010): Nasleđe - Journal of Language, Literature, Arts and Culture

Section

Topic: (Post)modernism, Apocalypse and Literature