VERBOS CON ALTERNANCIA DATIVO / ACUSATIVO EN EL RÉGIMEN DIRECTO: ANÁLISIS CONTRASTIVO EN ESPAÑOL Y SERBIO
Keywords:
датив, акузатив, транзитивност, семантичко-синтаксичка обележја објекта у српском и шпанскомAbstract
En este trabajo se analiza la presencia del dativo y acusativo con los cuatro verbos que presentan doble régimen en serbio y español partiendo de los ejemplos recogidos tanto en diccionarios como en corpus digitales. Se analizan los factores que condicionan el uso del caso gramatical determinado y las posibles modifi caciones semánticas de la estructura argumental del predicado. Asimismo, se intenta verifi car si los dos idiomas utilizan los mismos patrones a la hora de optar entre dativo o acusativo. El análisis del corpus ha mostrado que el proceso de „acusativatización“ no se ha ampliado tanto en serbio como en español, probablemente porque los pronombres clíticos en español se han visto más infl uenciados por el grado de transitividad de la acción verbal y, tal vez, por la tendencia de renovar el perdido valor referencial de género. La diferenciación semántica entre dativo y acusativo deriva de los rasgos animado/inanimado y activo/pasivo y de su distribución en la estructura argumental predicativa.
References
Арсенијевић 2007: Н. Арсенијевић, „Транзитивност и падежи објекта у српском језику“, Зборник Матице српске за славистику 71/72, Нови Сад: Матица српска, 377-389.
Гонсалес 1977: L. González, „El leísmo hispano. Un análisis basado en roles temáticos“, Lingüística y Literatura 32. Medellín (Colombia): Universidad de Antioquia, 97-114.
Гор тан-Премк 1973: Д. Гор тан-Премк, „О еволутивним тенденцијама акузативних синтагми без предлога у српскохрватском језику“, Јужнословенски филолог XXX/1-2, Београд: Институт за српскохрватски језик, 281-295.
Грицкат 1973: И. Грицкат, „Из проблема прелазности српскохрватског глагола“, Јужнословенски филолог XXX/1-2, Београд: Институт за српскохрватски језик, 297-303.
Грковић-Мејџор 2007: Ј. Грковић-Мејџор, „Развој синтаксичке транзитивности“, Зборник Матице српске за славистику 71/72, Нови Сад: Матица српска, 417-434.
Ивић 1983: М. Ивић, Лингвистички огледи. Београд: Просвета, Библиотека XX век.
Ивић 1971: М. Ивић, „Квестионар за употребу падежа у савременом српскохрватском књижевном језику“, Зборник за филологију и лингвистику XIV/1, Нови Сад: Матица српска, 159-171.
Лапеса 1968: R. Lapesa, Sobre los orígenes y evolución del leísmo, laísmo y loísmo, Tubinga: Max Niemeyer Verlag.
Лапеса 1964: R. Lapesa, „Los casos latinos: restos sintácticos y sustitutos en español“, Boletín de la Real Academia Española, Tomo 44, Cuaderno 171, 57-106.
Маркос Марин 1978: F. Marcos Marín, Estudios sobre el pronombre. Madrid: Gredos.
Меје 1965: А. Меје, Увод у упоредно проучавање индоевропских језика. Београд: Научна књига.
Ромеро Моралес 2008: J. Romero Morales, Los dativos en español. Madrid: Arco/Libros.
Станојчић, Поповић 2008: Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српског језика: уџбеник за I, II, III i IV разред средње школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Стевановић 1991: М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик: (граматички системи и књижевнојезичка норма). Књ. 2. Синтакса. Београд: Научна књига.
Тополињска 1996: З. Тополињска, „Падеж и глаголски род – две стратегије граматикализације односа између предиката и његових аргумента“, Јужнословенски филолог LII, Београд: Сану и Институт за српски језик Сану, 1-9.
Урубуру Бидаурасага 1993: A. Uruburu Bidaurrazaga, Estudios sobre leísmo, laísmo y loísmo. Córdoba: Universidad de Córdoba.
Фернандес-Ордоњес 1999: I. Fernández-Ordóñez, „Leísmo, laísmo y loísmo“ en: Bosque, Ignacio y Violeta Demonte (eds). Gramática descriptiva de la lengua española. RAE. Madrid: Espasa Calpe. 1317-1397.
Флорес Сервантес 2002: M. Flores Cervantes, Leísmo, laísmo y loísmo. México: Universidad Nacional Autónoma de México.
