ТВОРБЕНИ ПРИДЕВСКИ ОБРАСЦИ У СРПСКОМ И НЕМАЧКОМ ЈЕЗИКУ СА ПРИДЕВОМ КАО ОСНОВОМ

Сажетак

У приложеном раду, а на обимном контрастивном лексичком материјалу, истражују се творбени обрасци према којима се граде придеви изведени од придева као базе. У немачком језику у основи постоји само један суфикс као носилац семантичких предикација, док их је у српском више. Реч је о суфиксу –lich, који има две функције: семантичку модификацију и синтаксичку транспозицију. Код наведених придевских деривата превагу има семантичка модификација изражена примарно као степеновање или градација основичке предикације у смислу, степен мање у односу на базу, у српском најчешће изражено суфиксом –аст и његовим варијантама-каст/ичаст и сл. који творе парадигме, и по правилу корелирају са префиксима о-/- на /про-; уколико је реч о градацији ,степен више у односу на базу`, што не значи увек веће, већ по правилу мање, иако није искључен ни елатив у оба језика се јављају префикси, који као синоними корелирају са суфиксима, изузев код по-, почев у српском од суфикса –ушан /ашан,- ачак и сл.све до –цат; ови по правилу не творе парадигме већ се могу потвдити на појединачном /појединачним примерима. У немачком се у овом случају осим суфикса – lich у појединачним примерима јавља и –haft . Обрасце који се творе путем синтаксичке транспозиције немачки познаје као далеко чешће него српски али далеко ређе него што је случај код семантичке модификацие. По правилу се ради о промени семантичке класе деривата у односу на базу , најчешће димензије у облик. У наведеној функцији се у немачком јављају суфикси : -lich и -sam , а у срском само –уљаст. Изузев префиксалних деривата друге групе већина са придевом као базом спада у категорију релативних те познаје компаратив и суперлатив као облике у оба језика.