НЕГАЦИЈА У ДЕПЕНДЕНЦИЈАЛНОЈ ГРАМАТИЦИ
Кључне речи:
депенденцијална граматика, реченична негација, синтактичка и семантичка особеност, егзистиматорни додаци, нови начин приказивањаСажетак
Ако изузмемо две озбиљније монографије, проблему реченичне негације у литератури није поклоњено довољно пажње. Овим прилогом жели се указати на њену семантичко-синтаксичку посебност у поређењу са другим врстама негације, те са егзистематорним додацима. Да би се одговорило овом задатку, у приложеном раду нуди се један нови поступак у оквиру депенденцијалног модела за приказ назначене категорије. Реченични негатор је тај који на дијаграму показује способност да управља допунама (валентност), које иначе регира глагол као регенс; он може, али не мора у свим језицима да утиче и на промену падежа, што се илуструје на примеру немачког и српског у поређењу са пољским на пример.
Референце
Duden (2005): Die Grammatik (=Der Duden in zwölf Bänden. Band 4), Mannheim et al.: Dudenverlag.
Engel (2009a): U. Engel, Deutsche Grammatik. Neubearbeitung, München: Iudicum Verlag.
Engel (2009b): U. Engel, Syntax der deutschen Gegenwartssprache (= Grundlagen der Germanistik, Bd. 22), Berlin: Schmidt.
Eroms (2000): H.-W. Eroms, Syntax der deutshen Sprache, Berlin: Walter de Gruyter.
Heinemann (1983): W. Heinemann, Negation und Negierung: handlungstheoretische Aspekte einer linguistischen Kategorie, Leipzig: Enzykopädie.
Helbig/Buscha (2001): G. Helbig/J. Buscha, Deutsche Grammatik. Ein Handbuch für den Ausländerunterricht, Berlin et al.: Langenscheidt.
Rytel-Schwarz et al. (2012): D. Ryterl-Schwarz, Deutsch-polnische kontrastive Gramatik. 2. Aufl., Bd. 4: Die unflektierbaren Wörter (=westost-passagen, Bd. 14.4.), Hildesheim et al.:
Stickel (1970): G. Stickel, Untersuchungen zur Negation im heutigen Deutsch (= Schriften zur Linguistik, Bd. 1), Braunschweig: Vieweg.
Tesnière (1966): L. Tesnière, Éléments de syntaxe structurale. 2. Aufl. Paris. (Dt. Übersetzung: Grundzüge der strukturalen Syntax. 1980), Stuttgart: Klincksieck.
