„ДВЕ ОБАЛЕ“: ФУЕНТЕСОВА РЕВИЗИЈА ПРОШЛОСТИ У ПОТРАЗИ ЗА НАЦИОНАЛНИМ ИДЕНТИТЕТОМ

Аутори

  • Мирјана Секулић Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Кључне речи:

хронике, освајање Мексика, сусрет култура, превођење, издаја

Сажетак

У раду се преиспитује питање превођења и улоге преводиоца у сусрету две културе у тексту „Две обале“ мексичког писца Карлоса Фуентеса. Дело се посматра као историографска метафикција и рад потврђује Фуентесове постмодерне ставове о историји као о људској конструкцији. Приступ историји је условљен текстуалношћу и освајање Мексика се познаје путем писаних докумената који сведоче о њему. Полазећи од Праве историје о освајању Нове Шпаније Бернала Дијаса дел Кастиља као подтекста, Фуентес поново тумачи прошлост Мексика, уз посебан осврт на личност преводиоца Херонима де Агилара о коме у хроници нема пуно података а чија улога у освајању новооткривених територија јесте одлучујућа за развој историје. Будући да сваки приступ страној култури захтева процес превођења, на преводиоцу је одлука о премошћивању културних разлика и омогућавање дијалога, односно колонизације. Рад поставља питање преводиочеве идеологије условљене његовом двоструком припадношћу родној шпанској, али и усвојеној индијанској култури. У том контексту издаја, истина и лаж постају проблематичне категорије чије се границе временом замагљују и чији се утицај на ток историје доводи у питање. Преводилац, који поседује речи, свестан је да поседује и моћ да ствара историју.

Author Biography

Мирјана Секулић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Рођена је 1983. године у Крагујевцу. Дипломирала је 2007. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (Група за шпански језик и хиспанске књижевности), а 2008. године је на истом факултету уписала Докторске студије из књижевности. Од 2007/2008. Ради најпре као сарадник у настави, а затим као асистент за област хиспанске књижевности и култура на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Године 2010. пријавила је докторску тезу под називом Слика Шпаније у путописима и новинским чланцима Милоша Црњанског. Учествовала је на више конференција у земљи и иностранству и објавила више радова у часописима и тематским зборницима. Области интересовања: шпанска књижевност (Генерација 98), хиспаноамеричка књижевност.

Референце

Баснет 2009: С. Баснет, Покоран или моћан – ново вредновање улоге преводиоца: Поља, 460, Нови Сад, 46-56.
Фуентес 2000: К. Фуентес, Наранџа, превео Милорад Тодоровић – Капитен, Београд: Беополис.
Хачион 1996: Л. Хачион, Поетика постмодернизма, превели Владимир Гвозден и Љубица Станковић, Нови Сад: Светови.
Мекхејл 1996: Б. Мекхејл, Постмодерна проза (Стварно, у поређењу са чим?): Реч, 28, Београд, 105-119.
Ортега и Гасет 2004: Х. Ортега и Гасет, Беда и сјај превођења, превела Александра Манчић, Београд: Рад.
Кордонеј и Кортес 1998: О. Carbonell i Cortés, Traducción y cultura. De la ideología al texto, Salamanca: Ediciones Colegio de España.
Еган 2006: L. Egan, El naranjo, o los círculos narrados de Carlos Fuentes, en: P. Brescia y E. Romano (eds.), El ojo en el caleidoscopio, Madrid: UNAM. Фуентес 2008: C. Fuentes, El naranjo, Madrid: Alfaguara.
----------- 1969: -------------, La nueva novela hispanoamericana, México: Edi-torial de Joaquín Mortiz.
Гонсалес Боишо, Ордис Васкес 2008: J. C. González Boixo y J. Ordiz Vázquez, La narrativa en México, en: T. Barrera (coord.), Historia de la literatura hispanoamericana, Siglo XX, Tomo III, Madrid: Cátedra.
Хелмут 1997: C. Helmuth, The postmodern Fuentes, Bucknell University Press.
Уртадо Албир 2001: A. Hurtado Albir, Traducción y traductología, Madrid: Cátedra.
Пељус 2004: E. Pellús, Construcción y destrucción de dos culturas: aztecas y españoles en tres relatos de Carlos Fuentes: América sin nombre, 5-6, Alicante, 188-195.
Ранеро Касто 2004: M. Ranero Castro, Uniendo lo diferente. Diferenciando la unidad. La frontera de cristal de Carlos Fuentes, en: P. Cabrera López y C. Balart Carmona (eds.), Pensamiento, cultura y literatura en América Latina, México: Plaza y Valdés.
Сен-Андре 2001: E. M. Saint-André, El poder de la palabra en El naranjo. El esbozo de la utopía en la narrativa de Carlos Fuentes, en: E. M. Saint-André (ed.), Argentina: Universidad Nacional de San Juan/ Effha.

Downloads

Објављено

30.10.2011

Како цитирати

Секулић, М. (2011). „ДВЕ ОБАЛЕ“: ФУЕНТЕСОВА РЕВИЗИЈА ПРОШЛОСТИ У ПОТРАЗИ ЗА НАЦИОНАЛНИМ ИДЕНТИТЕТОМ. Наслеђе, 8(18), 277–287. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/361

Bрој часописа

Секција

ХИСПАНОАМЕРИЧКИ РОМАН