СУСРЕТ ПРИЧЕ, ИСТОРИЈЕ И ИДЕОЛОГИЈЕ У РОМАНУ ОПСАДА ЦРКВЕ СВ. СПАСА ГОРАНА ПЕТРОВИЋА
Кључне речи:
историја, идеологија, прича, санСажетак
У овом раду анализираће се однос приче и историје у роману „Опсада цркве св. Спаса“. Истиче се надмоћ приче над историјом, јер се сама историја конституише кроз причу о неком догађају. Услов да било шта на свету обезбеди своју егзистенцију јесте да буде испричано. Историја се сагледава као прича о човековом историјском искуству које је у сталном мењању, те због тога не гарантује истинитост. Деконструише се сам појам историјске чињенице јер се бележи само оно што је достојно сећања, па се историја види као једна врста идеологије диктирана од стране центра моћи. Анализираће се однос историјских догађаја и снова, који с једне друге стране имплицирају идеолошку страну историје. Три битна историјска догађаја биће виђена из другачије перспективе, перспективе света сна у коме делују демони и ловци на снове. Слој фантастике утиче на идеолошку конотацију романа творећи једну нову романескну причу о историјским догађајима.
Референце
Барт: Р. Барт, Дискурс историје, у: Студентски часопис за књижевност и теорију књижевности 9-10, Београд.
Лиотар 1990: Лиотар, Посланица о универзалној хисторији, у: Постмодерна протумачена дјеци, Загреб.
Палавестра 1991: П. Палавестра, Књижевност- критика идеологије, Београд: СКЗ.
