АРХЕТИПСКИ МОДУСИ ПРОСТОРА И ВРЕМЕНА У ОГЛЕДУ ЊЕГОВ ПОРТРЕТ ДУШАНА МАТИЋА

Сажетак

У оквиру преписке са Бруном Роа, француским издавачем и аутором, Душан Матић разматра питања естетике надреализма и идеолошког и политичког контекста у ком је настао и деловао. Матић кроз лична искуства и сећања прелама основна начела надреализма, његову актуализацију у Паризу и Београду, као и ставове Андре Бретона, његовог идејног творца и теоретичара. Он у својим писмима следи ток асоцијација, оживљава успомене, евоцира стваралачке дилеме, цитира стихове (своје и туђе) и позива се на протагонисте минулих дешавања, експлицирајући између осталог и методу аутоматског писања, и то у односу на улогу коју му је (из Матићевог угла, „искоса“ гледано) придавао Андре Бретон, и онако како га је он сам примењивао. У огледу Његов портрет Душан Матић се симболично служи приказом сликарског портрета да би што непосредније пренео идеју твор(а)ца надреализма, који путем слободних асоцијација гради једну вишу реалност изван граница језичких и друштвених норми.