ЛУДИЛО И АЛТЕРНАТИВНА НАРАЦИЈА
Кључне речи:
Приповедање, приповедач у првом лицу, лудило, натприродноСажетак
Рад се бави мотивом лудила као критеријумом поузданости приповедача у делима Хенрија Џејмса и Саре Вотерс, где су елементи фантастичног и натприродног представљени као лакмус менталне нестабилности протагониста. Критичка читања Џејмсовог романа Окретај завртња се од четрдесетих година прошлог века темеље на психоаналитичком методу који феномен натприродног преобраћа у симптом хистерије а главну јунакињу посматра као
жртву неуротичних конфликата, потискивања сексуалних нагона и еротоманије која настаје као плод класног конфликта. Као што се у Џејмсовом роману из 1898. прича о духовима преплиће са параболом и алегоријом, пети роман британске књижевнице Саре Вотерс елемент натприродног представља у контексту класног преструктурирања енглеског друштва након Другог светског рата. У оба романа приповедачи потичу из ниже класе, и њихово тумачење необјашњивих појава условљено је односом према привилегованим друштвеним слојевима и господарима које служе.
Референце
2. Felman, Shoshana, Writing and Madness, „Henry James: Madness and the Risks of Practice (Turning the Screw of Interpretation)“, Cornell University Press, Ithaca, New York, 1985.
3. Jones, Alexander E, „Point of View in The Turn of the Screw“, PMLA, March 1959, vol. LXXIV, no 1.
4. Todorov, Cvetan, Uvod u fantastičnu književnost, Rad, Beograd, 1987.
5. Waters, Sarah, The Little Stranger, London, Virago Press, 2009.
