КЊИЖЕВНИ ЈУНАК КАО ИНТЕРЕС ТЕКСТА
Кључне речи:
књижевни јунак, роман, карактеризацијаСажетак
Рад ће се на примеру три романа из савремене англофоне и српске књижевне продукције позабавити питањем утицаја које књижевно дело остварује на ствараоца и читаоца. У фокусу интересовања биће роман настао у поступку реинтерпретације књижевног класика („Широко Саргашко море“ Џин Рис, писан по предлошку „Џејн Ејр“ Шарлоте Бронте), роман који фикционализује живот књижевног ствараоца („Господар“ Колма Тојбина, романсирана биографија Хенрија Џејмса) и роман који сам ритуал читања претвара у алтернативни свет и извор моћи („Ситничарница ‘Код срећне руке’“ Горана Петровића). У сва три случаја цитат, алузија и пародија функционишу као покретачки механизми књижевног поступка, а уметнички домет зависи само од успеха да се испуни контроверзни задатак постављен књижевном јунаку – задатак да, иако позајмљен из живота или књижевности, функционише као оригиналан и самосвојан.
Референце
Chatman, Seymour, story and Discourse, Cornel university press, Ithaca, 1978.
Margolin, Uri, „characterization in narrative“, Нeophilologus vol. 67, no 2, 1983.
Mendelsohn, Daniel, The Passion of Henry James, The New York Times, 20. vI 2004.
Mudrick, Marvin, “character and event in fiction”, Yale Review, 1961, 50, 202–218.
Петровић, Горан, Ситничарница ‘Код срећне руке’, Народна књига, Београд, 2000.
Toibin, Colm, Love in a Dark Time, Picador, London, 2002.
Toibin, Colm, The Master, Picador, London, 2004.
