ОДНОС КАРАСОВИХ ПОРТРЕТА У РОМАНУ ОМЕР-ПАША ЛАТАС ИВЕ АНДРИЋА И ТЕОРИЈЕ „ОТВОРЕНОГ ДЕЛА“ УМБЕРТА ЕКА
Кључне речи:
отвореност значења, амбигвитет, коауторство, јединство супротностиСажетак
Овај рад испитује отвореност значења у роману Омер-паша Латас Иве Андрића, посебно у мотивима Карасове уметности. По Ековим и Андрићевим схватањима, уметност је универзална, а врсте уметности разликују се само по средствима израза. У овом синкретизму, уметник и интерпретатор постају сарадници у остваривању принципа intentio operis (тежњи дела ка универзуму значења). Драма стварања отвореног дела назире се у Карасовим портретима и скицама.
Референце
Иво Андрић: Омер-паша Латас, Сабрана дела Иве Андрића, књ. XV, Просвета, Београд, 1981, 325.
Johan Dewey, Arte come esperienza, Firenza, La Nuova Italia, 1951.;
T. G. Ogden, I. A. Richard, The meaning of meaning, London, 1923.
Johan Dewey, Arte come esperienza, Firenza, La Nuova Italia, 1951.;
T. G. Ogden, I. A. Richard, The meaning of meaning, London, 1923.
Downloads
Објављено
31.10.2007
Како цитирати
Живковић, Д. Р. (2007). ОДНОС КАРАСОВИХ ПОРТРЕТА У РОМАНУ ОМЕР-ПАША ЛАТАС ИВЕ АНДРИЋА И ТЕОРИЈЕ „ОТВОРЕНОГ ДЕЛА“ УМБЕРТА ЕКА. Наслеђе, 4(7), 79–94. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/91
Bрој часописа
Секција
Научни радови