ЗНАЧАЈ НЕВЕРБАЛНИХ КОМУНИКАЦИОНИХ ЗНАКОВА У СТВАРАЊУ ДОБРОГ РАДНОГ АМБИЈЕНТА У УЧИОНИЦИ

Сажетак

У основи сваке социјалне интеракције, па тако и наставног процеса, налази се комуницирање као појава која је у исто време и детерминанта и последица договорених друштвених улога које преузимају субјекти комуникационих чинова. Комуницирање се у учионици одвија као синтеза вербалног и невербалног говора. За остваривање прописаних наставних планова и програма неопходно је да се у учионици креира позитивни радни амбијент, што подразумева мотивисање ученика, њихово укључивање у наставни процес, изградњу поверења између наставника и ученика, те одржавање дисциплине и пажње на часу. Најодговорнија особа за постизање наведених циљева је наставник. Циљ овог рада је да укаже на значај невербалних комуникационих знакова у стварању позитивног радног амбијента у учионици кроз невербално понашање наставника и ученика. У раду се разматрају ефекти које свесно и несвесно одаслате невербалне поруке имају у изградњи, али и разградњи добрих међуљудских односа међу субјектима наставног процеса, као основи за достизање позитивне климе у учионици. Аутор се определио да невербалне комуникационе знакове тумачи кроз класификацију на паралингвистичке и екстралингвистичке знакове, односно њихове подгрупе. У раду су анализиране невербалне поруке које доприносе стварању позитивног амбијента, али и они невербални знакови који га нарушавају. Невербална интеракција наставника и ученика посматрана је из угла карактеристичности педагошког комуницирања одређеног поделом на друштвене улоге.