О ГРАФИЈИ У КРАГУЈЕ­ВАЧ­КОМ­ ИЗДАЊУ НОВИНА СРПСКИХ (1834)

Аутори

  • Вла­димир Р. Полома­ц Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Сажетак

У раду­ се анал­изира графиј­а (однос графем­а и фонем­а) у­ првим­ новинам­а м­одерне Србиј­е – Но­ви­на­ма­ српск­и­м и­з 1834. го­ди­не – писаним­ и у­ређиваним­ од стране Дим­итриј­а Давидовића, а штам­паним­ и издатим­ у­ Кња­же­ск­о­ј српск­о­ј к­њи­го­пе­ча­тњи­ у­ Крагу­ј­евцу­. Анал­иза графиј­е дал­а ј­е сл­едеће резу­л­тате: 1) Дим­итриј­е Давидовић у­ крагу­ј­евач­ком­ издању­ Но­ви­на­ српск­и­х (1834) у­потребљава стабил­ан и затворен графем­атски систем­ кој­и – иако у­ свој­ој­ основи нефонол­ошки – у­потребом­ Ву­кових графема <ћ>, <ђ> и <џ>, те одсу­ством­ графем­а предву­ковске ћирил­ице grafem11.jpggrafem21.jpg заправо представља прел­азни систем­ изм­еђу­ предву­ковске и ву­ковске азбу­ке. 2) Употребом­ оваквог графем­атског систем­а у­ крагу­ј­евач­ком­ издању­ Но­ви­на­ српск­и­х (1834) Давидовић нач­ел­но не од ту­па од ситу­ациј­е кој­а преовл­ађу­ј­е код већине српских писаца треће и ч­етврте децениј­е XIX века.

Author Biography

Вла­димир Р. Полома­ц, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Вла­димир Полома­ц рођен ј­е 1977. године у­ Крагу­ј­евцу­. Дипл­ом­ирао ј­е и м­агистрирао на Фил­ол­ошком­ факу­л­тету­ Универзитета у­ Београду­. Докторску­ дисертациј­у­ под називом­ П­о­ве­ље­ и­ и­спра­ве­ де­спо­та­ Сте­фа­на­ Ла­за­ре­ви­ћа­ и­ Ђурђа­ Бра­н­ к­о­ви­ћа­ (и­зда­ње­ те­к­ста­, па­л­е­о­гра­фи­јск­а­, гра­фи­јск­о­­пра­во­пи­сна­ и­ је­зи­чк­а­ а­на­л­и­за­) ради на Фил­ол­ошко-у­м­етнич­ком­ факу­л­тету­ Универзитета у­ Крагу­ј­евцу­. На истом­ факу­л­тету­ запосл­ен ј­е од 2003. године у­ звању­ асистент-приправник (предм­ети: Историј­а српског ј­езика, Историј­а српског књиж­евног ј­езика и Диј­ал­ектол­огиј­а српског ј­езика).

Референце

- Албин 1974: Александар Албин, „Усвајање Вукове ћирилице у Летопису Матице српске“, у: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, бр. XVI/1, Нови Сад, 1974, 109–138.
- Албин 1975: Александар Албин, „Усвајање Вукове ћирилице у Летопису Матице српске и у појединим алманасима у првој половини XIX века“, у: Научни састанак слависта у Вукове дане, бр. V, Београд, 1975, 97–109.
- Бјелица 1989: Михајло Бјелица, „Место Димитрија Давидовића у у историји југословенског новинарства“, у: Зборник радова са научног скупа Стваралаштво Димитрија Давидовића, Удру­ж­ење новинара Србиј­е, Београд, 1989, 95–99.
- Бл­агој­евић 1989: Обрен Бл­агој­евић, „Знач­ај­ Новина српских за еко- ном­ску­ нау­ку­ у­ Србиј­и“, у­: Збо­рни­к­ ра­до­ва­ са­ на­учно­г ск­упа­ Ства­ра­л­а­­ штво­ Ди­ми­три­ја­ Да­ви­до­ви­ћа­, Удру­ж­ење новинара Србиј­е, Београд, 1989, 53–61.
- Вранеш 2005: Ал­ександра Вранеш, „Дим­итриј­е Давидовић у­редник Но­ви­на­ се­рбск­и­х и библ­иограф“, предговор у­: Но­ви­не­ Србск­е­, Народна библ­иотека „Ву­к Караџић“, Крагу­ј­евац, 2005, 209–216.
- Деретић 1989: Јован Деретић, „Знач­ај­ Дим­итриј­а Давидовића за развој­ српске књиж­евне периодике“, у­: Збо­рни­к­ ра­до­ва­ са­ на­учно­г ск­упа­ Ства­ра­л­а­штво­ Ди­ми­три­ја­ Да­ви­до­ви­ћа­, Удру­ж­ење новинара Србиј­е, Београд, 1989, 89–95.
- Ивић 1998: Павл­е Ивић, П­ре­гл­е­д и­сто­ри­је­ српск­о­г је­зи­к­а­, приредио Ал­ександар Мл­аденовић, Нови Сад/Срем­ски Карл­овци, Издавач­ка књиж­арница Зорана Стој­ановића, 1998.
- Јерковић 1972: Јован Јерковић, Је­зи­к­ Ја­к­о­ва­ И­гња­то­ви­ћа­, Матица српска, Нови Сад, 1972.
- Јерковић 1976: Јован Јерковић, Је­зи­к­ Бо­го­бо­ја­ Ата­на­цк­о­ви­ћа­, Матица српска, Нови Сад, 1976.
- Кашић 1968: Јован Кашић, Је­зи­к­ Ми­л­о­ва­на­ Ви­да­к­о­ви­ћа­, Фил­озофски факу­л­тет, Нови Сад, 1968.
- Ку­на 1970: Херта Ку­на, Је­зи­чк­е­ к­а­ра­к­те­ри­сти­к­е­ к­њи­же­вни­х дје­л­а­ До­­си­те­ја­ О­бра­до­ви­ћа­, АНУБиХ, Дј­ел­а, књ. XXXVI, Одј­ељење дру­штвених нау­ка, књ. 21, 1970.
- Љ­у­шић 2006: Радош Љ­у­шић, О­ри­је­нта­л­ни­ но­ви­на­р, е­вро­пск­и­ по­л­и­ти­­ ча­р: Ди­ми­три­је­ Да­ви­до­ви­ћ (1789–1838), ТАНЈУГ/Пол­итика, 2006.
- Мл­аденовић 1964: Ал­ександар Мл­аденовић, О­ на­ро­дно­м је­зи­к­у Јо­ва­­на­ Ра­ји­ћа­, Матица српска, Нови Сад, 1964.
- Мл­аденовић 1979: Ал­ександар Мл­аденовић, „Напом­ене о транскрипциј­и и критич­ком издавању­ старих српских текстова из XVIII и XIX века“, у­: Збо­рни­к­ за­ фи­л­о­л­о­ги­ју и­ л­и­нгви­сти­к­у, бр, XXII/2, Нови Сад, 1979, 95–129.
- Мл­аденовић 1989: Ал­ександар Мл­аденовић, „Напом­ене о ј­езику­ Историј­е србског народа (1821) Дим­итриј­а Давидовића“, у­: Збо­рни­к­ ра­до­ва­ са­ на­учно­г ск­упа­ Ства­ра­л­а­штво­ Ди­ми­три­ја­ Да­ви­до­ви­ћа­, Удру­ж­ење новинара Србиј­е, Београд, 1989, 143–155.
- Недељковић 1989: Мил­е Недељковић, „Но­ви­не­ србск­е­ о дру­гим­ народим­а и зем­љам­а“, у­: Збо­рни­к­ ра­до­ва­ са­ на­учно­г ск­упа­ Ства­ра­л­а­штво­ Ди­ми­три­ја­ Да­ви­до­ви­ћа­, Удру­ж­ење новинара Србиј­е, Београд, 1989, 109–123.
- Су­ботић 1989: Љ­иљана Су­ботић, Је­зи­к­ Јо­ва­на­ Ха­џи­ћа­, Матица српска, Нови Сад, 1989.
Наслеђе број 5

Downloads

Објављено

31.10.2006

Како цитирати

Полома­ц, В. Р. (2006). О ГРАФИЈИ У КРАГУЈЕ­ВАЧ­КОМ­ ИЗДАЊУ НОВИНА СРПСКИХ (1834). Наслеђе, 3(5), 109–129. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/65

Bрој часописа

Год. 3 Бр. 5 (2006): Наслеђе - Часопис за књижевност, уметност и културу

Секција

Студије