РОДНО ОЗНАЧЕНЕ ЛЕКСЕМЕ ЗА НАЗИВЕ ЗАНИМАЊА, ЗВАЊА И ТИТУЛА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Аутори

  • Јелена Грубор Друга крагујевачка гимназија, Крагујевац

Кључне речи:

језичке промене, култура стандардног језика, родна равноправност, родно означене лексеме

Сажетак

Истраживање је подстакнуто јавном полемиком у српском друштву поводом коришћења и евентуалне стандардизације родно лексикализованих назива за занимања, титуле и звања у српском језику. Будући да се на основу ставова могу предвидети тенденције у језичком понашању, главни циљ истраживања јесте да се утврди генерални став испитаника према наведеној теми, као и да се утврде најчешћи квалификатори везани за (не)употребљавање ових лексема. У истраживању је учествовало 30 говорника српског језика, са подједнаком заступљеношћу женских и мушких испитаника, различитог степена образовања, из различитих географских подручја. Узорак је испитан техником полуструктурираног интервјуа, а добијени разултати су анализирани помоћу квалитативне анализе. Основни закључци су да мушки испитаници генерално имају умереније ставове према овој теми, и да највећи део испитаног узорка припада култури стандардног језика. Испитаници промене у језику доживљавају као нелегитимне и неприхватљиве јер се промене перципирају као грешке у језику који представља културно благо српског народа.

Референце

Bergval 1999: V. L. Bergvall, Toward a comprehensive theory of language and gender, Cambridge: Language in Society, 28, Cambridge, 273–293.

Berisavljević 1986: S. Berisavljević, Jezik i pol: titule i zanimanja žene u banci, Novi Sad: Prilozi proučavanju jezika, 22, Novi Sad, 119–133.

Volfram 2005: Wolfram, W. Sez Who? The Truth About C hange. <http://www.pbs.org/speak/words/sezwho/change/>. 20.12.2009.

Češir 2008: J. Cheshire, Sex and Gender in Variationist Research, u J. K. Chambers, P. Trudgill, N. Schilling-Estes (ur.), The Handbook of Language and Change. Malden, MA, Oxford, Carlton, Victoria: Blackwell Publishing, 423–443.

Dornej 2009: Z. Dörnyei, Research Methods in Applied Linguistics, Oxford: Oxford University Press.

Fekete 2002: E. Fekete, Jezičke doumice. Beograd: Beogradska knjiga, Apostrof.

Filipović 2009а: J. Filipović, Moć reči: Ogledi iz kritičke sociolingvistike. Beograd: Zadužbina Andrejević.

Filipović 2009b: J. Filipović, Rod, jezik i rodno osetljive jezičke politike. „Beli” rad pripremljen kao uvod za javnu akademsku debatu o rodno osetljivim jezičkim politikama. Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva za rad i socijalnu politiku Republike Srbije i UNDP.

Filipović 2009c: J. Filipović, Rodno osetljive jezičke politike: Teorijske postavke i metodološki postupci, Beograd: Anali Filološkog fakulteta, 21, Beograd, 109–127.

Filipović 2011: J. Filipović, Gender and power in language standardization of Serbian, Shelfield: Gender and Language, 5 (1), Shelfield, 111–131.

Grubor 2011: Ј. Grubor, Stav govornika srpskog jezika prema (neologizmima) anglicizmima u srpskom jeziku, Novi Sad: Prilozi proučavanju jezika, 42, Novi Sad, 65–79.

Ivić 1995: M. Ivić, O zelenom konju: Novi lingvistički ogledi, Beograd: XX vek.

Kljajić 2007: Kljajić, D. Mladoženja nema ženski rod. Večernje novosti, mart 2007. Večernje novosti online. 1.09.2009.

Mekini, Norton 2008: C. McKinney, B. Norton, Identity in Language and Literacy Education, u B. Spolsky, F. M. Hult (ur.), The Handbook of Educational Linguistics.

Malden, Malden, MA, Oxford, Carlton, Victoria: Blackwell Publishing Ltd, 192–205.

Milanović 1981: Đ. Milanović, Jezik ženske štampe, Beograd: Delo 27 (4), Beograd, 66–82.

Milroj 1992: J. Milroy, Linguistic Variation and Change: On the Historical Sociolinguistic of English, Language in Society, Oxford, Cambridge, MA: Blackwell Publishers.

Milroj 2001: J. Milroy, Language ideologies and the consequences of standardization, Oxford: Journal of Sociolinguistics, 5 (4), Oxford, 530–555.

Polston, Taker 2006: C. B. Paulston, R. G. Tucker (ur.), Sociolinguistics: The Essential readings. Malden, MA, Oxford, Carlton, Victoria: Blackwell Publishing.

Rečnik srpskoga jezika. 2007. Vujanić, M. et al. (ur.). Novi Sad: Matica srpska.

Rečnik srpskohrvatskoga jezika, 6 tomova. 1982. Stevanović, M. et al. (ur.). Novi Sad, Zagreb: Matica srpska, Matica hrvatska.

Rot 2003: Osnovi socijalne psihologije, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Savić 1981: S. Savić, Jezik i pol: termini za označavanje zanimanja koje vrše žene na fakultetu. VIII kongres psihologa SFRJ, sekcija: polne razlike. Zagreb.

Savić 1995: S. Savić, Jezik i pol: istraživanja u zemlji, Beograd: Ženske studije 2 (3), Beograd, 228–244.

Savić 2011: S. Savić, Suggestions for using gender sensitive language in the armed forces: Women and military ranks, Beograd: Western Balkans Security Observer 19, Beograd, 46–57.

Stanković 2007: M. Stanković, Jezički seksizam, Beograd: Looping 3, Beograd, 4–7.

Tanen 2006: D. Tannen, The Relativity of Linguistic Strategies: Rethinking Power and Solidarity in Gender Dominance, u C. B. Paulston, G. R. Tucker (ur.), Sociolinguistics: The Essential Readings. Malden, MA, Oxford, Carlton, Victoria: Blackwell Publishing Ltd, 208–228.

Terzić 2006: B. Terzić, Povodom borkinja i sudinica: Veštački ženski. Politika. Politika online. 1.09.2009.

Tešanović 2006: D. Tešanović, Upotreba rodno senzitivnog jezika, u On je rekla: Upotreba rodno-senzitivnog jezika. Podgorica: Kancelarija za ravnopravnost polova Vlade Republike Crne Gore, 88–90.

Downloads

Објављено

30.06.2014

Како цитирати

Грубор, Ј. (2014). РОДНО ОЗНАЧЕНЕ ЛЕКСЕМЕ ЗА НАЗИВЕ ЗАНИМАЊА, ЗВАЊА И ТИТУЛА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ. Наслеђе, 11(27), 113–125. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/606