АВАНГАРДНА ПОЕТИКА МЕРЦА

КОНСТИТУИСАЊЕ ПОЕТИКЕ ПУТЕМ ПАРОДИЈЕ И ЈЕЗИЧКОГ ЕКСПЕРИМЕНТА

Сажетак

На корпусу Швитерсове лирике анализирали смо поетику мерца. Презентовани рад има циљ да дâ синтезу оновних поступака у изграђивању поетике мерца. Анализом корпуса издиференцирали смо четири фазе у Швитерсовом стваралаштву: пародирање традиционалне лирике, преузимање поступака ворткунста, пародирање ворткунста и слободни језички експеримент. Швитерс је, изграђујући властиту поетику једнозначности, тежио да путем језичког експеримента укине садржајну страну језичког знака и да изједначи вербални медиј са другим медијима. Почеци језичког експеримента видљиви су у разбијању метафоричности пјесничке слике увођењем свакодневног језика, бирањем баналних израза. Сличан поступак примјењен је у фази пародирања лирике Августа Штрама.Банализовањемјезичкогнизаразбија сеорганскацјелина дјела и постиже се деконцентрација основне пјесничке слике. Кључна година за поетику мерца је 1919. година када је објављена програмска пјесма An Anna Blume. У тој пјесми су јасно издиференцирана нова правила стварања у односу на традиционалну поетику. Потом наступа фаза експериментисања с језиком, у којој настају пјесме од ријечи и слова као пуких означитеља, ослобођених садржаја. Швитерс је умјетност мерца пласирао као универзални поступак стварања, чиме је избрисао границе између појединих врста умјетности. Без обзира на медиј у коме се испољава умјетнички квалитет, акценат је био искључиво на форми, ритму и композицији као јединим валидним естетским мјерилима. Такав програм имао је као посљедицу потпуно деградирање садржајне стране језичког знака и поништавање традиционалне пјесничке слике. Спроводећи досљедан естетицизам који стоји у оштрој опозицији према рационалној логици и изграђеним појмовима, Швитерс ће бити један од претеча развоја фонетске и визуелне поезије послије Другог свјетског рата.