УЛОГА КОМЕМОРАТИВНИХ СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈА У КОНСТРУКЦИЈИ КОЛЕКТИВНОГ ПАМЋЕЊА И ДРУШТВЕНОГ ИДЕНТИТЕТА

Сажетак

Сећање на Други светски рат представља важну инстанцу у процесу изградње колективног идентитета код свих европских народа. Оно је део колективног памћења модерне Европе, ознака прошлих времена доминације, растурености и нетолеранције. Сећањем се успоставља континуитет са прошлошћу, а историја претвара у наслеђе, и пружа се могућност друштву да реинтерпретира своју историју и рехабилитује и трансформише сопствени колективни идентитет. Српско друштво није у потпуности прешло овај пут, иако је сећање на Други светски рат имало посебно значајну улогу у процесу конструкције националног идентитета. Као материјалне ознаке које покрећу сећања и уводе их у нашу садашњост, спомен-обележја активно учествују у изградњи историјске приче. Анализом топографије сећања на рат, увидећемо да је на нашим просторима систем обележавања вођен методама селективног, идеолошки обојеног памћења, али и да ни данас нема правог сучељавања са прошлошћу. Два сасвим различито третирана места сећања која ће компаративно бити анализирана у овом раду су (виртуелни спомен-парк) Старо Сајмиште и (просторно материјализован) Спомен-парк Шумарице. Старо Сајмиште, место првог Београдског сајма, место јеврејског а затим прихватног логора у којем је живот изгубило преко 17000 људи, место је заборава.