ФАНТАЗИЈСКИ ПРИНЦИП У КАРНЕВАЛИМА

Сажетак

Рад је настао као резултат истраживања видова и начина испољавања фантазијског принципа у једном културолошком и уметничком феномену као што је карневал, са циљем да се одговори на питање у којим облицима карневала је фантазијски принцип више изражен и зашто. На основу предавања др Тијане Поповић Млађеновић, на курсу за студенте докторских студија Универзитета уметности у Београду Феномен фантазије у уметности, издвојене су основне одлике по којима се уобичајено одређује фантазија, како у уметности, тако и у свеукупној области људског деловања. Са полазиштем да се у карневалима (схваћеним на начин на који их је интерпретирао Михаил Бахтин) могу уочити различити нивои и облици и стваралачке и рецептивне фантазије, у раду су установљене и поступно анализиране тачке пресека фантазијског и карневалског принципа: импровизација, сједињавање разнородног, кршења правила и норми, слобода, континуитет, протицање, незавршеност и стална промена, игра, промена идентитета и трансгресија, свет фантастичног, несвесно и интуинтивно и свет снова, асоцијативно и симболичко, стваралачко и креативно и комуникација. Истраживање је показало и да су функције фантазијског принципа у карневалима бекство из свакодневице, субверзија општеприхваћених вредности и стварање осећања заједништва. Као посебна студија случаја анализиран је карневал у Гребенцу који је, као архаичнији облик карневала са израженом склоношћу ка слободи, игри и имрповизацији, задржао веома чврсту везу са фантазијским принципом. С друге стране, модернизовани облици карневала у којима постоји подела на учеснике и публику и у којима је акценат на скупоценим костимима и маскама, губе везу и са фантазијом и са некадашњом суштином карневала те постају превасходно туристичке манифестације.