БЕРНАР ДАДИЈЕ И НАДАХНУЋЕ ТРАДИЦИОНАЛНИМ АФРИЧКИМ ПРИЧАМА
Кључне речи:
Littérature savante, littérature orale africaine, récit traditionnel africain, roman contemporain africainСажетак
Бернар Дадије износи на беспрекорном француском језику традицију своје родне Африке и показује несумњиви дар доброг посматрача бићâ и ствари, своју мудрост и своју духовитост. Тврдимо да је након непристрасног испитивања могуће закључити како не треба стављати знак једнакости између учене књижевности и племенитости мисли; исто тако, да не треба означавати народну књижевност као наивну и приглупу. Упоређујући писану књижевну традицију Западњака и књижевност засновану на усменој традицији народâ Црног континента, пажљив читалац може да открије бројне заједничке додирне тачке Белаца и Црнаца. Покушаћемо да покажемо значај традиционалних афричких прича ослањајући се на роман Бернара Дадијеа Црна прегача. У својој студији, одабрали смо да прво говоримо о Причама ањи из Инденије, које је сакупио Маријус Ано Н’Гусан, а потом о Црној прегачи Бернара Б. Дадијеа. Циљ нам је да покажемо снагу вербалног израза једне књижевности без слова својствене онима које Западњаци називају дивљацима, а чија мудрост се износи на видело када се напише на језику некадашњих колонизатора.
У закључку, желимо да поновимо оно што смо рекли на почетку свога огледа: не треба стављати знак једнакости између народне и учене књижевности. Међутим, без прадедовских народних прича, не би постојала учена афричка књижевност, која се заснива на усменој књижевности.
Референце
Ano 1972 (1976): M. Ano N’Guessan, Conte agni de l’Indénié, Abijan: Imprimerie Nationale.
Bogliolo 1976: F. Bogliolo, Contes négro-africains et contes négro-américains, Éthiopiques, 8, octobre 1976, site réalisé avec SPIP, http://éthiopiques.refer.sn/spip.php?article 513 31.08.2010.
Borgomano 2000: M. Borgomano, Des hommes ou des bêtes, Paris: Harmattan. Dadié 1955 (1970): B. B. Dadié, Le pagne noir, Paris: Présence africaine.
Daiakité 2003: B. Daiakité, De la page d’écriture et du mythe de l’ancêtre et de la parole dans le roman francophone ouest africain, thèse de doctorat, Louisiana State University.
Dérivé 2004: J. Dérivé, Le traitement littéraire du conte africain: deux exemples chez B. Dadié et B. Diop, Semen, De la culture orale à la production écrite: Littérature africaines, 18, http//semen.revues.org/document2226.html 31.08.2010.
Fanon 1952: Frantz Fanon, Peau noire, masques blancs, Paris: Seuil.
Delfosse 1921: M. Delfosse, L’âme nègre, Bruxelles: Stock.
Delfosse 1925: M. Delfosse, Les Civilisations négro-africaines, Bruxelles: Stock.
Koné 1993: A. Koné, Des textes oraux aux romans modernes, Frankfurt: Verlag für Interkulturelle Communication.
Ngandu 1997: P. Ngandu Nkashama, Rupture et écriture de violence: études sur le roman et les littératures africaines, Paris: Harmattan.
Paulme et Seydou 1972: Denise Paulme et Christiane Seydou, «Les contes des ‘Alliés animaux’ dans l’Ouest-Africain», in Recherches en Littérature Orale Africaine, XII, 45, Paris: EHESS, 76-108.
Scheub 1985: H. Scheub, A Review of African Oral Traditions and Literature, 28, 2-3, 1-72.
Schreiber 1996: Katja Schreiber, Bernard Dadié: Le Pagne noir. Recueil de contes des pays baôlés, France Forum, Universität Bremen, Dossier: Contes et légendes africains, 1-3.
Ugochukwu 1985: F. Ugochukwu, Le Dialogue dans Le Pagne noir de Bernard Dadié, in Éthiopiques, Revue négro-africaine de littérature et de philosophie, 43, III no 4, 14-37. http://éthiopiques.refer.sn/spip.php?article 1482. 31.08.2010.
Wilentz 2001: G. Wilentz, Voices of The Ancestors Through The Words of Writers: Teaching the Diasporas from an African Cultural Base, in F. Toyola (éd.), Palaver of African Literature, 1.
