EL ASTILLERO, DE JUAN CARLOS ONETTI: LAS ADVERTENCIAS DE ‘LO REAL’

Аутори

  • Еберт Бенитес Пецолано Универзитет Републике у Уругвају, Факултет друштвено-хуманистичких наука и образовања

Кључне речи:

Onetti, El Astillero, novela, mistificación, farsa, crítica, realidad, Lacan, lo real

Сажетак

En el presente trabajo me propongo estudiar uno de los temas decisivos de la novela El Astillero (1961), del escritor uruguayo Juan Carlos Onetti. Me refiero a la mistificación consciente y fraudulenta de la realidad que llevan a cabo sus personajes una vez que han resuelto cerrar los ojos ante el vacío existencial, enmascarándolo con una farsa, en un juego capaz de compensar con el simulacro el sin sentido de la vida. Dicha farsa, que encubre el fracaso radical, entre otros de Larsen, el protagonista y personaje clave de varias novelas de Onetti, no es más que ficción y tregua ante la evidencia del vacío y la proximidad de la muerte. El seguimiento de los estatutos de la ficción, de la duplicidad discursiva del protagonis-ta y su facultad monologante, la “solidaridad” focalizadora por parte de la figura del narrador, así como el análisis de la inscripción de Larsen en la genealogía de los personajes irónico-románticos de Onetti, constituyen algunas de las principales observaciones crítico-descriptivas que realizamos, apoyándonos asimismo en una zona de la bibliografía crítica onettiana. A partir de allí apelamos a ciertos conceptos procedentes del psicoanálisis lacaniano, particularmente al señalado como registro de ‘lo real’, a través del cual creo sugerir algunos aspectos importantes en la dramática fisura de los personajes de El Astillero. Finalmente, emprendo un capítulo crítico sobre la tradición de lectura alegórico-política de la mencionada novela.

Author Biography

Еберт Бенитес Пецолано, Универзитет Републике у Уругвају, Факултет друштвено-хуманистичких наука и образовања

Рођен је 1960. године у Монтевидеу (Уругвај). Професор је уругвајске књижевности на Универзитету Републике. Професор је теорије књижевности и уругвајске књижевности на Институту за професоре „Артигас“. Докторирао је на Универзитету у Ваљадолиду у Шпанији. Учествовао је на конференцијама на универзитетима у Латинској Америци, САД-у, Канади, Француској, Шпанији и Јапану. Држао је курсеве на основним и постдипломским студијама на универзитетима у Бразилу и Мексику. Његове области истраживања су теорија песничког језика, уругвајска поезија и проза након 1950. године. Објавио је бројне чланке у националним и страним часописима, као и у тематским зборницима. Од његових књига се истичу: Poetas uruguayos de los’60 (1997), Vicente Huidobro y el vuelo de Altazor (1997), Interpretación y eclipse (2000) и El sitio de Lautréamont (2008). За студије о делима Фелисберта Ернандеса, Лотреамона и есеје о књижевној теорији четири пута је добио Националну награду за књижевност.

Референце

Aínsa 1970: F. Aínsa, Las trampas de Onetti. Montevideo: Alfa.
Benedetti 1963: M. Benedetti, Juan Carlos Onetti y la aventura del hombre, en Literatura Uruguaya siglo XX. Montevideo: Alfa.
Benítez Pezzolano 2000: H. Benítez Pezzolano, Juan Carlos Onetti entre El pozo y los papeles de la noche. En Interpretación y eclipse. Ensayos sobre literatura uruguaya. Montevideo: Linardi & Risso/Fundación BankBoston, 17-26. Castillo 1970: G. Castillo, Muerte y salvación en Santa María” (Montevideo, El País, 28/1/62); reed. en Lídice Gómez Mango (coord.), En torno a Juan Carlos Onetti (Notas críticas). Montevideo: Fondo de Cultura Universitaria, 65-73. Concha 1989: J. Concha, El Astillero: una historia invernal (Cuadernos His-panoamericanos, Nºs 292-294, oct.-dic.1974, 550-568; reed. en Rómulo Cosse (coord.), Juan Carlos Onetti, papeles críticos. Medio siglo de escritura. Montevideo: Linardi & Risso, 135-154.
Ferro 2003: R. Ferro, Onetti/La ciudad imaginada. La parodia del autor en la saga de Santa María. Córdoba (Argentina): Alción.
Lacan 1977: J. Lacan, Lo simbólico, lo imaginario y lo real (1953), en Revista Argentina de Psicología, Año VII, Nº 22, trad. esp. O. Teles de Irusta, Asociación de Psicólogos de Buenos Aires, 11-27.
Mann 2005: T. Mann, La montaña mágica (1923). Barcelona: Edhasa.
Onetti 1970: J. C. Onetti, El Astillero (1961). Madrid: Salvat.
Rama 1965: Á. Rama, Origen de un novelista y de una generación literaria, en Juan Carlos Onetti, El Pozo (2ª ed.). Montevideo: Arca.
Ruffinelli 1989: J. Ruffinelli, El Astillero, un negativo del capitalismo, en Rómulo Cosse (coord.), Juan Carlos Onetti, papeles críticos. Medio siglo de escritura. Montevideo: Linardi & Risso, 185-210.
Schlegel 1994: F. Schlegel, Fragmentos del Lyceum (1797), en Poesía y filosofía, trad. D. Sánchez y A. Rábade. Madrid: Alianza.
Verani 1981: H. Verani, Onetti: el ritual de la impostura. Caracas: Monte Ávila.
Virasoro 2005: M. Virasoro, Los tortuosos caminos de la ironía y lo cómico, en Figuraciones, Teoría y crítica de artes, Bs. As., Nº 3.
Zizek 2005: S. Zizek, La suspensión política de la ética. Buenos Aires: Fondo de Cultura Económica.

Објављено

30.10.2011

Како цитирати

Бенитес Пецолано, Е. (2011). EL ASTILLERO, DE JUAN CARLOS ONETTI: LAS ADVERTENCIAS DE ‘LO REAL’. Наслеђе, 8(18), 239–253. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/359

Bрој часописа

Секција

ХИСПАНОАМЕРИЧКИ РОМАН