РЕАЛИЗАМ У ПИКАРСКИМ РОМАНИМА GUZMÁN DE ALFARACHE МАТЕА АЛЕМАНА И HISTORIA DE LA VIDA DEL BUSCÓN ФРАНСИСКА ДЕ КЕВЕДА

Сажетак

У уводном делу рада аутор разматра појам реализма и његову вишезначност, те могуће везе са другим књижевно-теоријским терминима релевантним за тему студије. Реализам није само обликовао бројне теоријске системе важних књижевних школа и читавих периода историје књижевности, већ представља основну константу целокупне књижевности, чије прве теоријске контуре проналазимо у Аристотеловом принципу подражавања. Бавећи се проблемом реализма у пикарском роману, а у складу са постојећом критичком литературом посвећеној овом питању, аутор издваја одређене типове реализма (realismo genético, reаlismo consciente или realismo formal, reаlismo dogmático o de desengaño). Иако је у европској, шпанској али и светској књижевној критици устаљено мишљење да пикарски роман представља реалистички ток књижевности, са извесношћу се само може говорити о „реалистичким тенденцијама“ и „елементима реализма“ у пикарском роману. Осим тежње ка истинитости, ка животној веродостојности у оквирима старе формуле подражавања природе, аутобиографске форме, приповедања у првом лицу, реалних топонима и географских одредница, веродостојност се овде огледа у тежњи да се човек прикаже онаквим какав заиста јесте, с циљем да се читаоцима укаже на негативне стране људске природе, да би се оне на време детектовале или отклониле. У завршном делу студије аутор закључује да критичари до сада нису инсистирали на проблему граница реализма у пикарском роману, будући да се реализам сматра конститутивним елементом шпанске књижевности. Ако бисмо морали да се одлучимо за само један квалитет који би шпанску књижевност током векова одвојио од осталих националних књижевности, највероватније бисмо морали признати и сложити се да је то реализам и реалистички књижевни поступак.