ПОЈАМ ИНЕРЦИЈЕ СЛУХА

Сажетак

Аутоматизми у солфеђу могу да дају два опречна исхода: жељен (тачан) и нежељен (са грешком, где се аутоматизам претвара у инерцију слуха). Инерција слуха настаје на основу мање-више несвесне процене вероватноће даљих збивања у музичком току, а на основу узорка информација које особа поседује, тј. досадашњег искуства. Инерција слуха према томе представља ефекат стереотипних очекивања који бива изневерен у сусрету са објективно другачијом визуелном или слушном дражи (нотним текстом или звуком).
Вероватноћа хоће ли доћи до деловања инерције слуха у великој мери зависи од особености самог музичког садржаја, где су најопаснији примери који на први поглед или слушање делују предвидиво. Са друге стране, општи и индивидуални звучни модели (међу којима смо утврдили постојање регресије на до и регресије на I ступањ), који могу да доминирају у фонду музичких утисака, заједно са непажњом, представљају идеалну подлогу за појаву инерције слуха.
За појаву којом се овај текст бави, међу различитим гешталт законима опажања, најзаслужнији су закон најмање акције и закон континуитета Пандан инерцији слуха представља интонативна будност којој се стално стреми током процеса усмеравања развоја музичког слуха.