ФОЛКЛОРНИ ТЕКСТ КАО ПОТЕНЦИЈАЛНИ ГЕНЕРАТОР ПОСТУПАКА ГЕНЕРИСАЊА СТРУКТУРЕ И ФОРМЕ УМЕТНИЧКИХ ОБРАДА НАРОДНИХ ПЕСАМА ЗА ЈЕДАН ГЛАС И КЛАВИР

Аутори

  • Саша Божидаревић Универзитет у Косовској Митровици, Факултет уметности у Звечану

Кључне речи:

планови фолклорног текста, народне песме за један глас и клавир

Сажетак

Иако је текст у свести народних певача нераскидиво и синкретички повезан са мелодијом, у уметничкој обради народне песме он бива у многим случајевима третиран као самостална целина која врши значајан утицај на своје уметничко окружење. Утицаји фолклорног текста на компоненте и планове уметничке обраде првенствено зависе од приступа самих композитора фолклорној материји, тј. њиховог односа према њеним плановима (музичким и текстуалним). Процене утицаја планова фолклорног тек ста на његово уметничко окружење могу се извршити у свим жанровима уметничке музике у којима је у било ком квалитативном и квантитативном односу дошло до рада са њим, како у случајевима када је он преузет у синтези са музичким планом, тако и у случајевима када је из ње издвојен и преузет као самостални сегмент. Истраживања ове врсте обавили смо у обрадама народних песама за један глас и клавир. У овој специфичној категорији соло песме фолклорни текст је преузет заједно са музичким садржајем народног напева, али се у односу на његов изворник уочавају одређени поступци његове трансформације: попут убацивања рефренских делова, дистинктивних у односу на оригинал, алтернативних речи или синтагми семантички небитних, скраћивања оригинала, понављања којих нема у изворнику, промене редоследа стихова и сл. Дакле, у праћењу могућих генетских потенцијала фолклорног текста ми не полазимо од оригиналних текстова пронађених у изворницима, већ од варијанти затечених у њиховим уметничким обрадама. Овај истраживачки корак у проучавању одабране материје претпоставља и здвајање фолклорног текста из његовог уметничког окружења и подвргавање и стог детаљној књижевнотеоријској анализи, која подразумева проучавање свих текстуалних планова релевантних за будуће компоненте и планове музичког тока уметничке обраде. Из свега наведеног да се закључити да ћемо се у овом раду бавити потенцијалима и капацитетима фолклорних тек стова кроз проучавање њихових планова од којих су за циљеве овог истраживања нај значајнији: а) семантички план, б) спољашњи динамички потенцијал, ц) афективно-емоционални план (унутрашњи динамички потенцијал).

Author Biography

Саша Божидаревић, Универзитет у Косовској Митровици, Факултет уметности у Звечану

Рођен 1967. године у Врњачкој Бањи. Основно и средње музичко образовање стекао је у Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ у Краљеву. Дипломирао је на одсеку за општу музичку педагогију на Факултету уметности у Приштини на предмету Познавање хорске литературе, код професора Милоја Николића 1992. године. Последипломске студије код истог професора завршио је на Факултету музичке уметнотси, на Одсеку за музичку теорију у Београду. Магистрирао је у фебруару 2010. са темом „Фолклорни цитат у српској соло песми до другог светског рата – трансформације оригинала и генерисање структура и форми обрада.“ Објавио је неколико студија и чланака за стручне часописе. Ради као доцент на Факултету уметности у Косовској Митровици, где предаје предмет Анализа вокалне литературе.

Референце

Бергамо 1989: Б. Марија, Фрагмент о музички националном, у: Фолклор и његова уметничка транспозиција, зборник радова, Београд: Факултет музичке уметности.
Веселиновић-Хофман 1997: М. Веселиновић-Хофман, Фрагменти о музичкој постмодерни, Нови Сад: Матица српска, 21-28.
Големовић 1997: Д. Големовић, Народна музика Југославије – Класификовање народних песама, Београд: Музичка омладина Србије.
Големовић 1989: Д. Големовић, Певање које то јесте и није. Фолкор и његова уметничка транспозиција (реферати са научног скупа), (73), Београд: Факултет музичке уметности у Београду.
Девић 1997: Д. Девић, Стилско-генетска особеност тоналног односа у српским народним песмама у: V међународни симпозијум Фолклор – Музика – Дело, Изузетност и сапостојање (216 – 244), Београд: Факултет музичке уметности у Београду.
Ђокић 1989: Љ. Ђокић, (приређ.), Основи драматургије, Београд: Универзитет уметности у Београду.
Кук (?): Д. Кук, Језик музике (прев. Владимир Карлић), Београд: Нолит.
Кучукалић, Зија, Романтична соло пјесма у Србији, Сарајево, ИП Свјетлост - ООУР Завод за уџбенике, 1975.
Маринковић 2004: С. Маринковић, Методолошке основе аналитичког приступа композицијама базираним на фолклору, у: Дани Владе С. Милошевића, научни скуп, 13. април 2004, зборник радова, Бања Лука: Академија умјетности, 136–149.
Мауерхофер 1997: А. Мауерхофер (Mauerhofer, Alois), О композиторском усвајању наодоне музике од доба Хердера – покушај типологије, у: IV међународни симпозијум Фолклор-музика–дело, Београд:, Факултет музичке уметности, 13–26.
Николић 1987: М. Николић, Природа и усмерење фолклорних импулса у новијој српској а цаппелла хорској музици (хабилитациони рад), рукопис (доступан у библиотеци Факултета музичке уметности у Београду), Београд.
Стефановић 1997: А. Стефановић, Фолклор и његова уметничка транспозиција у композицијама за глас и клавир Милоја Милојевића, у: IV међународни симпозијум, Фолклор–музика–дело (349-376), Београд: Факултет музичке уметности.
Стефановић 1991: Ana Stefanović, Književni folklor i njegova muzička transpozicija, u: Folklor i njegova umetnička transpozicija, (zbornik referata sa naučnog skupa održanog 24–26.10.1991), (403–420), uredili: Vlastimir Peričić, Dragoslav Dević, Mirjana Veselinović, Mladen Marković, Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, 1991.
The new Grove dictionary of music and musicians (edited by Stanley Sadie; ek secutive editor Jonh Tyrell), Vol. 23, Florence to Gligo, 2nd ed.; London: Macmilan; New York: Grove, 2001.
Чубелић 1961: Т. Чубелић, Народна књижевност (Појам,врсте и поријекло - лирска народна пјесма), у Петре, Фран и Зденко Шкреб (уред.), Увод у књижевност, Загреб: Знање.

Downloads

Објављено

26.10.2010

Како цитирати

Божидаревић, С. (2010). ФОЛКЛОРНИ ТЕКСТ КАО ПОТЕНЦИЈАЛНИ ГЕНЕРАТОР ПОСТУПАКА ГЕНЕРИСАЊА СТРУКТУРЕ И ФОРМЕ УМЕТНИЧКИХ ОБРАДА НАРОДНИХ ПЕСАМА ЗА ЈЕДАН ГЛАС И КЛАВИР. Наслеђе, 7(16), 253–266. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/314