УТИЦАЈ РАЗЛИЧИТИХ МОТИВАЦИЈА НА НАСТАНАК И РАЗВОЈ МИНИМАЛИЗМА У АРХИТЕКТУРИ

Аутори

  • Драгана Василски Универзитет Унион, Факултет за градитељски менаџмент

Кључне речи:

минимализам, архитектура, интровертно, редукција, самопрезентација

Сажетак

Ако пођемо од чињенице да је развој минимализма у архитектури почео од деведесетих година прошлог века, при чему занемарујемо појединачне случајеве пре овог периода, можемо да закључимо да већ двадесет година он представља тему за једну константну дискусију. Мада његово значење изгледа потпуно јасно, јер када се чује ово име до свести допире дефинитивна слика посебне врсте архитектуре, са друге стране, што више покушавате да га схватите, то субјекат све више измиче дефиницији. Протагонисти често употребљавају подељен дизајнерски речник за врло различите намене и разлоге. Ова разлика у мотивацији је један од принципијелних разлога зашто је толико проблематично да се употребљава термин минимализам у сваком контексту, сем када се појави у евидентно правом. Због тога, ако желимо да правилно употребимо термин у дискусији о архитектури, основно је да прво испитамо ове различите мотивације. Опште је прихваћен став да је један од пресудних утицаја на појаву минимализма у архитектури потекао из уметности. Основне одлике минимализма у архитектури, у његовој почетној, раној фази развоја, у тзв. 'есенцијалном' минимализму, биле су чишћење интровертног из архитектуре, као и редукција. Настала као критика потрошачког друштва, редукција је имала и своју дијаметралну супротност - сумњу у комерцијалне аспекте потрошње. Немачко-швајцарски архитекти су у својим радовима остварили објективност архитектуре или њену самопрезентацију, на најбољи начин. Без обзира на различите мотивације и утицаје који се могу сагледати у настанку и развоју минимализма, са сигурношћу можемо закључити да је остваривање јединства између архитектуре и њеног места, другим речима, суштина меморије у архитектури, представљало његову основну парадигму.

Author Biography

Драгана Василски, Универзитет Унион, Факултет за градитељски менаџмент

Рођена 1955. године у Београду. Дипломирала и магистрирала на Архитектонском факултету у Београду. Докторирала на Факултету за градитељски менаџмент Универзитета Унион у Београду, на теми из области минимализма у архитектури. Као самостални пројектант урадила је већи број пројеката, углавном у области индустрије. Реализовала је више студија, укључујући и архитектонска решења ентеријера, са посебним акцентом на енергетској ефикасности. Аутор је више радова и реферата објављених на конференцијама и у часописима од националног и међународног значаја, са темама из области минимализма у архитектури и одрживе архитектуре. Са др С. Стевовић написала је монографију Одржива архитектура (2010). Учествује у научнои страживачком пројекту техничко-технолошког развоја Министарства за науку и технолошки развој (2008-2010). Доцент је Факултета за градитељски менаџмент Универзитета Унион у Београду.

Референце

Ando 1995: T. Ando, Interior, Exterior, in Tadao Ando: Complete Works, Francesco Dal Co, London.
Bertoni 2002: F. Bertoni, Minimalist architecture, Birkhauser, Basel.
Василски 2008 а: Д. Василски, Минимализам као цивилизацијска парадигма на почетку XXI века „Архитектура и урбанизам“, 22 - 23, Београд, 14-24.
Василски 2008 б: Д. Василски, Херцог и Де Мојрон и њихов утицај на развој минимализма у архитектури, Изградња, 3-4, Београд, 99-104.
Василски 2008 ц: Д. Василски, Простор као протагонист - минимализам у ентеријеру, Изградња, 10 – 11, Београд 447- 452.
Василски 2009: Д. Василски, Архитектура Непала – Неварска архитектура као ехо Хималаја, Изградња, 9-10, Београд, 477-482.
Василски 2010: Д. Василски, Једноставност у архитектури - од идеје у модерној архитектури до гуруа минимализма данас“, Изградња, 1-2, Бе-оград, 29-40.
Veltez 1996: A. Veltese, Semplicita minimale nell’arte: fiume carsico o movimento specifico?, in Carmagnola, F., Pasca, V. Minimalismo, Lupetti, Milano, 169.
Vigneli, Bertoni 1999: M. Vignelli, F. Bertoni, Claudio Sulvestrin, Firenze, Octavo, 226.
Добровић 1960: Н. Добровић, Покренутост простора - Бергсонове „Динамичке схеме - Нова ликовна средина“, Човјек и простор, 100, Загреб 10-11.
Evrgrin 2005: Evergreen, Minimalist Interiors, Koeln, Taschen Gmbh.
Zabalbesko, Markos 2000: A. Zabalbeascoa, R.J., Marcos, Minimalisms, Barcelona Karmagnola, Paska 1996: F. Carmagnola, V. Pasca, Minimalismo, Lupetti, Milano, 29.
Kolins dizajn 2004: Collins Design, Minimalism Design Source, New York, Harper Collins Publishers.
Krokis 2006: Croquis, John Powson 1995-2005 Madrid, Croquis editorial.
Максимовић 2007: М. Максимовић, Архитектура и, Архитектонски факултет, Београд.
Малдини: Стилови и покрети у српској архитектури крајем XX и почетком XXI века, http://pulse.sm-art.info/category/arhitektura/ 05.04.2010.
Marcona 2009: D. Marzona, Minimal Art, Koln, Taschen Pouson 1996: J. Powson, Minimum, Phaidon, London.
Rabi, Saš, Arsprung 2003: I&A. Ruby, A. Sachs, Ph. Ursprung, Minimal Architecture, New York, Prestel.
Serami 1998: V. Cerami, C’era una volta il rumore del silenzio, La Repubblica’del. 24.11.1998.
Стевовић, Василски 2009: С. Стевовић, Д. Василски, Воденице као споменик културе и путоказ ка савременим решењима малих хидроелектрана“, Савремено градитељство, 1, Бања Лука, 006-016, www. zibl.net.
Toi 1999: M. Toy, Editorial, Arhitectural Design, 5/6.
Tadao 1995: A. Tadao, A Wedge in Curcumstances, in Tadao Ando: Complete Works, Francesco Dal Co, London.
2008: 30 салон архитектуре, каталог, Музеј примењене уметности, Београд.
Cumtor 1999: P. Zumthor, Architektur denken, Birkhauser, Basel, 30.
Cumtor 1998: P. Zumthor, A Way of Looking at Things, in: „a+u“, 02.1998, 22-24
Cumtor 1999: Peter Zumthor Works, Buildings and Projects, 1979-1997”, Birkhauser, Basel.
Dženks 1999: Ch. Jencks, Open discusion in Architectural Design, 69,5/6, May - June, London, 15-16.

Downloads

Објављено

26.10.2010

Како цитирати

Василски, Д. (2010). УТИЦАЈ РАЗЛИЧИТИХ МОТИВАЦИЈА НА НАСТАНАК И РАЗВОЈ МИНИМАЛИЗМА У АРХИТЕКТУРИ. Наслеђе, 7(16), 227–251. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/313