21. ВЕК: ДОБА ОДОБРАВАЊА, ИЛИ ИНТЕРЕСА? УСПОН ДЕМОКРАТСКОГ ИМПЕРИЈАЛИЗМА И „ПАД“ ВИЛИЈАМА ШЕКСПИРА

Аутори

  • Љиљана Богоева-Седлар Универзитет у Београду, Факултет драмских уметности

Кључне речи:

democratic imperialism, educational reforms, William Shakespeare, Peter Sellars, Bernard Shaw, Harold Pinter, Vaclav Havel, Mario Varga Llosa, Augusto Boal

Сажетак

Рад даје културолошки преглед и критичку анализу првих година двадесет првог века из перспективе неколико догађаја који су почетак тог века обележили. Поред Конференције о расизму и расној дискриминацији која се почетком септембра 2001. завршила у Дурбану, у Јужној Африци, и догађаја везаних за сам 9/11 у Америци, рад посебан значај придаје забрињавајућим појавама у култури и образовању. Реч је о изгласавању, а потом повлачењу закона који налаже да уџбеници из историје у Француској морају о француској колонијалној поршлости говорити у позитивном светлу; о предлагању, и повлачењу предлога, да се у енглеским школама из наставе избаци Шекспир и свеколика класична књижевност, да би деца имала времена да анализирају савремене новинске текстове и телевизијски програм, и да уче језик компјутера; о додели Нобелове награде драмском писцу и активисти Харолду Пинтеру; о наградама које америчка влада додељује политичким истомишљницима и апологетама, уметницима као што су Вацлав Хавел и Марио Варгас Љоса; о политички и војно отвореним и бруталним притисцима да се произведе сагласност за ратове којима се успоставља такозвани демократски империјализам, о конституисању уметности која на разне начине подржава и опслужује идеолошке потребе поменутог неоимперијалног пројекта, али и о уметности која остаје свест, савест, и енергија који омогућавају да се социјална правда, човекољубље и права демократија никад не забораве и не затру.

Author Biography

Љиљана Богоева-Седлар, Универзитет у Београду, Факултет драмских уметности

Љиљана Богоева-Седлар редовни је професор на Факултету драмских уметности у Београду, и дугогодошњи професор на Филозофском факултету у Нишу. На предлог Харолда Пинтера, а на основу њеног текста који објављујемо у овом тематском броју Наслеђа о Пинтеру, примила је почасни докторат Крагујевачког универзитета, 6. јуна 2008. на свечаној церемонији у Ректорату Универзитета. Професор Љиљана Богоева-Седлар бавила се Пинтером и јуна 2005. године, када је у Интернационалном центру Јубин, на Теразијама у Београду, одржала петодневни циклус предавања посвећен теми Разни гласови: уметност и активизам. Циклус је био инспирисан књигом Разни ласови Харолда Пинтера, који у том часу још увек није био Нобеловац. Пинтером се већ годинама бави и у оквиру курса Шекспир и савремене верзије његових комада. Посебно су значајни њени осврти на Пинтерово стваралаштво у есеју "Промене: изоштравање слике у савременој англо-америчкој драми" (где је реч о делу Ashes to Ashes), и анализа Пинтеровог односа према Шекспиру у есеју "Белешка о Шекспиру: о судијама, судовима и расуђивању". Ти есеји су прво објављени у Зборницима Факултета драмских уметности у Београду, а потом у књизи О промени: културолошки есеји 1992-2002.

Референце

Billington, M. (2007): Harold Pinter: London: Faber
Boal, A. (2000): Hamlet and the Baker’s Son: My Life in Theatre and Politics. London: Routledge.
Brook, P. (1989): The Mahabharata, film version of the great epic
Keane, J. (1999): Vaclav Havel: A Political Tragedy in Six Acts. New York: BasicBooks.
Pinter, H. (2005): Various Voices: Prose, Poetry, Politics 1948-2005. London: Faber.
Shaw, B. (1910): The Dark Lady of the Sonnets. The eserver Drama collection
Шо, Џ. Б. (1964): Лица и Наличја: Предговори Драмама. Београд: Култура
Velimirovic, N. (1916): Shakespeare – The Pananthropos

Downloads

Објављено

28.06.2009

Како цитирати

Богоева-Седлар, Љ. (2009). 21. ВЕК: ДОБА ОДОБРАВАЊА, ИЛИ ИНТЕРЕСА? УСПОН ДЕМОКРАТСКОГ ИМПЕРИЈАЛИЗМА И „ПАД“ ВИЛИЈАМА ШЕКСПИРА. Наслеђе, 6(12), 31–52. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/175