СУСРЕТИ НИЧЕА И ВАГНЕРА У ТРИСТАНОВОЈ АУРИ

Аутори

  • Бранка Радовић Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Кључне речи:

опера, грчки мит, Нибелунзи, Тристанов мотив, музичка драма, бескрајна мелодија, хармонија, женски ликови, значење тоналитета, улога оркестра

Сажетак

Ниче се бавио Вагнером и Вагнеровом уметношћу целог свог живота, а започео је у свом раном делу „Рођење трагедије“. Њих двојица су се сусрели најпре на темама из значења структуре и карактера грчког мита који су обојица преносили на немачко тле, спајајући га са немачким митом. Једно од дела изван тетралогије „Прстен Нибелунга“ који Вагнера карактерише на веома особен начин јесте и његова музичка драма „Тристан и Изолда“. О лику Тристана и његовом месту у Вагнеровом опусу писао је на себи својствен начин и Ниче, па су идејни сусрети на овој теми означили њихове слојевите и еволутивне односе.

Author Biography

Бранка Радовић, Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет

Бранка Радовић рођена је 1949. године. Дипломирала je на групи за југо-светску књижевност Филолошког факултета у Београду (1973) и музикологију на Факултету музичке уметности (1974). Магистрирала на југословенској историји музике (Музичко-сценска дела Николе Херцигоње) 1988. и докторирала на Катедри за српску књижевност Филолошког факултета у Београду 1999. (Његош и музика). Бави се научним и критичарским радом. Издала је четири књиге: Мала историја музике (1992), Отменост посртања (о Христићевој опери Сутон, 2000), као и магистарску и докторску тезу са истим насловима. Поред тога, радове из области савремене историје музике, историје опере, као и везе књижевности и музике објављивала је у нашим и страним часописима, као и у бројним зборницима са различитих скупова и симпозијума. Десет година (1989-1999) уређивала је музички часопис Про музика и двадесет година је музички критичар Политике. Ванредни је професор историје музике на ФИЛУМ -у Крагујевац.

Референце

Фридирих Ниче, Рођење трагедије (Рођење трагедије из духа музике), Дерета, Београд, 2001, 1.
Nikola Milošević, Psihologija znanja, Beletra, Beograd, 1990. 146.
Richard Wagner: Mes oevres, Correa, Paris, 1994, 190 (превод Б. Р.).
Henry Barraud, Les cinq grands opéras, Editions du Sueil, 1972, 132 (прев. Б.Р.).
Вагнеров спис Опера и драма данас, зборник радова, Матица Српска, Нови Сад 2006, 59-71.
Драгана Јеремић-Молнар, Александар Молнар, Мит, идеологија и мистерија у театрологији Рихарда Вагнера, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004. 72.
Ненад Туркаљ, Сто опера, Стварност, Загреб, 1964, 352.
Душевна стања Ничеа разматрају се у књизи Никола Милошевић, Психологија знања (Ничеов животни стил и др.) Белетра, Београд, 1990, 5-277.
Rihard Vagner, Opera i drama, Madlenianum, Beograd, 2003, 214-215.
Naslovna broj 10

Downloads

Објављено

12.01.2018

Како цитирати

Радовић, Б. (2018). СУСРЕТИ НИЧЕА И ВАГНЕРА У ТРИСТАНОВОЈ АУРИ. Наслеђе, 5(10), 123–134. преузето од http://35.189.211.7/index.php/nasledje/article/view/152

Bрој часописа

Год. 5 Бр. 10 (2008): Наслеђе - Часопис за књижевност, уметност и културу

Секција

Научни радови