LE CORPS DU VERSET: (Dé)MYSTIFICATION ET VERSIFICATION

Сажетак

Циљ овог рада је аналитички осврт на семантичко поље „тела“ као физичке представе – репрезентације – и на поетички корпус поезије Сен-Џон Персеа. Тело је одувек представљало лајтмотив његове поезије, из разлога што је за сваког човека карактеристичан дуални приступ телу, то јест физичка дихотомија привлачења и одбијања која представља фактор који детерминише манифестацију осећања и емоција. Женско тело je одувек било предмет мистификације, односно демистификације у поезији и прози, било кроз стих било кроз вид барокне „акумулације“. Тело је разматрано као мистични предмет свете емоције љубави или као lieu profane физичког искушења, као основног индикатора корупције људског духа. Модерни тип кратког стиха преноси овај мотив дуалитета. Као врста средства, он заузима централно место у религиозној поезији, иако постоје извесни песници (попут Сен-Џон Персеа) који га користе као основну структурну форму, а у циљу покретања тема лирског карактера. Четири питања разматрана у овом раду, као и у самом текстуалном приступу, представљају централну окосницу рада. Као прво, која је природа односа између поетске форме и дискурса? Да ли је могућно уобличити структурну схему представа у један текстуално хармонични низ? Да ли је могућно говорити о музикалности наведених представа која је у уској вези са стихом? Или пак, да ли је можда боље говорити о метафизици „љубљеног“ тела која свој израз налази управо у кратком стиху? Дакле, настојимо да пружимо ваљане доказе у прилог кратког souplesse стиха и његове снаге да изрази осећања, емоције и љубав ван религиозног контекста, а у циљу дефинисања једне поетике чулне љубави/чулног тела представљене у непрекидном, имагинативном и стваралачки бременитом низу (corpus).